KNJIOA D8VETA. Glasovi 3u dolaziti, da ae pet paSa sprema na Hiratniku !i velikom redovitom vojskom. Herbart Auersperg prodje na knijinu i 3Ukobi se kod Budaćkoga s glavnom silom Ferhada bosanskoga sa kakoTih 12.000 ljudi, a njegova je četa ilosta mala bila. Herbart se s početka upustio u bitku s manjom turskom četom, dok na jednom sila ttirska, urlikajmS kan da fe se nebo aniSiti, na njega nenavali. Sam Herbart junački borec' se pade, anjegovnglani U!! ostale robove odnio je u Carigrad Ferhad paSa novomu sultanu na dar u velikom triumfu, koji su morali gledati i carevi poslanici, koji su upravo bili isprosili mir. Kršiianska vojska bude ovaj put strasno razbijena. Do pet stotina junačkih ljudi osta na boJiUu. Sada pade doskora ^žim, sioio Keglevii^a i Zrin djedoviha gro- fova Zrinskih i drugi gradori manji neprijatelju a rnke, a i mnogo robija odvede. Kada je kralj Maksimilijan iskao od Turaka o'e gradove natrag, odgovori mu paSa budimski: .Kada je jastreb pustio plien iz pandja svojih, ako mu ga silom neotmu ?' Da Turci barem ovaj dio Hrvatske s ove strane Kupe iznenada nenapadnu i uepopale, stajali su seljaci hrvatski na straži od Siska do Sre- dičkoga uz Kupu rieku svake noći skoro Čovjek do liovjeka kroz veči dio godine. Doista strasna straža! Godine 1576. 12. oktobra umre Maksijpilijan, pofito seje dosta izrauSio. da svojoj kuđ pribavi priestolje poljsko, ali nije uspio. Ostavio je veoma ozlovoljenu Hrvatsku, koja je poslednje godine vladanja njegova badava vapila za pomod. VI. Ru d 1 f , najstariji sin iMaksimilijanov, bio je nakii.'en imenom pradjeda kude svoje, ali nije mu bio ni slika ni prilika. KHadost svoju sproveo je na dvoru svoga rodjaka Filipa TI., kralja Špa- njolskoga, te je slabo poznavao običaje, život i potrebe tolikih naroda srednje Europe s kojimi je imao vladati. Malo iza toga bio je nastupio vladu, zatvori se u svoju priestoliiicu u Pragu, gdje se je zabavljao astronomijom i astrologijom, alkimijom, sli- karstvom i raznimi zabavami. Svoje narode dao je dnigim vladati i upravljati. Hrvatsku puStao je neka ju građanki nadvojvoda Karlft »kuci pod svoju vlast, a oko sebe sabra cieli roj prilizavaca, koji UelilitnUostJ narodom pokornim Budoli'ii. Dok je Rudolf po sudbinu svoju i svoje km?e, Hrvatska je plivala
