Stranica:Poviest hrvatska (1879).djvu/111

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Ova stranica nije ispravljena


KNVIGA DEVETA. sam taj veliki rat razvijali bi Turci svaki put i raali. Pred sul- tanovom vojskom znalo bi Ui dvadeset do trideset hiljada ne- uredjene neplai'ene vojske, martoloza zvanih, koji bi se u vei^ib i manjih čoporih lievo i desno razllet^i, da sebi branu i plien narobe, krmnom strah zajladu i sultanovoj vojski glase donesu kretanju krSi5anske vojske. I u doba mira slobodno je bilo martolozom sabrati se u Ćete i čopore, koji au više puta bili jaki i viSe hiljada, a stavio bi im se na <.Vlo kakav beg ili aga, kadgod bi sa svojimi ftetami pristao uz nje i sam paSa. Turci 8U Šiljali preobui'ene uhode svoje na naše strane, da paze kuda su straže slabe i kuda bi bilo moguf^e pnn'!. Onda bi iznenada navalili. Na jednom bi se u plamenu koga sela i strašnim jaukom naroda objavio dolazak Turaka, koji su popnt munje vei? prole- tili pale<5 i preko granica Hnatske u susjednn Štajersku ili Kranjsku. Žene i djecu koljuif i razbijajui? o zidove, a sabirui'i liepu momftad, djevojke i bogatije ljude. Vežud ih na hrpe, kadgod po viSe hiljada kretali bi onda oprezno natrag, da se gdjegod s vojskom našom nesukobe, da pliena neizgube. Mnogo su pnta dakako svoje roblje izgubili, kad se je medjutim sabrala obrana hrvatska, razbila Turke i roblje izbavila. Ako U su sretno umakli ili moiebiti našu vojsku potukli, onda su liepe djevojčice za hareme prodavali, a momke bi paša uzimao. Bilo je u ovo vrieme običaj, da paša nije smio stupiti pred sultana, a da ne- dovede liepih dječaka, koje su poturčili i za janjičare uzgojili, da budu biesni vojnici izlama proti kratu i proti rodu svomu. Tko je imudniji zarobljen bio, toga su zakovali u teike verige i batinjaU svaki dan, dok nije obecfao odkupnine. koja je veiia znala bivati nego U sav njegov imetak. Porufio bi jadnik rodu svomu za odkupniou. Ako U rod nebi odmah smogao, poslao bi jamca najbližega od roda mjesto njega, a on bi sam s verigami oko vrata — u znak da je suianj — obilazio oko milostivih ljudi, da mu pomognu odkupiti se od strašnoga robstva. Dogo- dilo se žalibože više puta, da je u strašnih mukah mnogi ma- laksao i primio prorokovu vjeru, da ga dulje nemuče. Više puta prešao bi takov nesretnik i granice svoje domovine. Svuda su po ovom znaku na vratu i u susjednih zemljah poznavali, tko je i što ište. Ako li nije mogao izprositi. morao se iTatiti na odredjeni dan u robstvo ili pak joS jednoga jamca dovesti, A da •^ 4j<s^F7«fi, j»m»o bi rodjftk ujegov &Uedodi dan na koku sinit