Ova stranica nije ispravljena
laru kojim sam htio spasiti Pašu. Da, ja sam kriv, što je tako poginuo. Ja sam ga najviše isprosio od bake. Ja sam ga nosio u luku. Ja ... sve ja. Otac me mirio. Meni je bilo lakše. Osjećao sam, da mi ta ispovijed diže neki 'kamen sa srca. - Ali Paša! Jadni Paša! - Pa što toliko žališ za njime? Ne vidiš sam, da je u njemu bio neki zao duh - reče majka. - Zao duh! zamislih se ja. - Pa da. On te vodio u tuđe kuće. I poveo te do Ilije. I tuđio te od svih nas. Taj mali kradljivac sada visi, jer se ti nisi nečesa dotakao. Ded, razmisli! Al meni to nije išlo u gla vu. Pa ni sada, nakon toliko godina, ne znam pravo, je li mačak Paša bio moj zao duh ili moja žrtva.
-
58-
