Stranica:Hrvatska povijest (1908).djvu/34

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Ova stranica je ispravljena


bijaše po jednoglasnom sudu svih magjarskih po- vjesničara, najumniji ugarski državnik sviju vremena.1 Posljedice ovoga nesmotrenoga čina brzo se pokazaše. Prvo je bilo, da je sultan naložio Mehmed- paši Sokoloviću, da opet započne rat, u kojem Hrvati doduše pobiše Turke kod Vinice u Zagorju (ljeti 1553.) i slavno obraniše Siget (1556.), no ipak izgubiše Viroviticu (u augustu 1552.), Čazmu (u nov. 1552.), Kostajnicu (16. jula 1556.) i Novi na Uni (u julu 1556.). Pored ove nedaće u Hrvatskoj, propadoše i u Erdelju sve osnove Ferdinandove, dapače po smrti svoje majke Isabele (15. sept. 1559.) postade Ivan Žigmund Zapoljski (1559. — 1571.) jedinim gospodarom Erdelja i Za- tisja, te uzme naslov ugarsko-hrvatskoga kralja, dašto plaćajući sultanu danak. Sve to prisili Ferdi- nanda, da je i opet uzeo kod Sulejmana po pose- bnim poslanicima svojim moliti mir. Iza teških muka konačno je došlo do osam godišnjega primirja (1. juna 1562.) suglasnog s onim od god. 1547.
U doba ovih posljednjih turskih bojeva bijaše banom hrvatskim Nikola Zrinski (1542. — 1556.). Kao takav dobije on nakon izumrća porodice Ernušta 12. marta 1546. čitavo Medjumurje
_______
1 Nevinost njegova danas je već jasno dokazana. Eto kako se o tom izražava austrijski historik Huber : „Eine genaue und ruhige Prüfung sämlicher Handlungen des Bruders Georg führt zur Überzeugung, dass derselbe einem falschen Verdachte zu Opfer gefallen . . . Daher ist diese blutige That vom sittlichen Standpunkte aus im hohen Grade zu bedauem". (Gesch. Österreichs. Vol. IV. Gotha 1892. pg. 171.)