Stranica:Gramatika jezika hèrvatskoga.djvu/5

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Ova stranica je ispravljena


se još donekle nastaviti čitanje iz pèrvoga d ěla ili namah započeti drugi i važniji dio "Prim ěrah", a iz gramatike učiti će se oblici jezika starobugarskoga i starohèrvatskoga (dakle drugi dio moje gramatike.) — Ovako će stojati čitanje s gramatikom u sasvim valjanu razměrju, niti će se mladež ludo izmučiti bogatstvom staroslověnskih gramatičkih oblikah, nego će se njoj sasvim jasni i razgovětni prikazati iza proučena nauka o glasovnih zakonih dotičnih dvajuh jezikah.

Tko bi se pak plašio čitanja starobugarske slověnštine prije, nego li su učenici proučili sve oblike ovoga jezika, bio bi doista kriva mněnja, kao da nam je taj jezik sasvim tudj i nepoznat; a to nije niti nemože biti istina već zato, što je stara bugarština južno-slověnsko narěčje onako, kao i jezik hèrvatski, dapače naš je jezik staroj bugarštini uza slovenštinu upravo najbliži i najsrodniji.

U osmom razredu dovoljna je po propisu jedna ura na tjedan, da se nastavi čitanje, a preopetuje gramatika starohèrvatskoga jezika; kod opetovanja može se od učenikah zahtěvati, da i ono čitaju, što sam u knjizi razlučio těšnijom štampom.

Toliko o školskoj porabi ove gramatike. O njezinu sadèržaju nemislim ovdě na obširno govoriti. Ja sam savěstno upotrěbio današnji napredak u jezikoznanstvu, i evropski u obće i slověnski na pose, da budem ovom knjigom što koristniji hèrvatskomu narodu, koji svu nadu bolje i sretnije literarne budućnosti polaže u dobro uređene škole.

U mene bijaše puno dobre volje, da ovom knjigom ponešto unaprědim nauk hèrvatskoga jezika, kako bi valjalo, da se predaje u naših viših razredih; imadjah pred