9
stela dolazila često u Karence tjerajući bikove za žrtve i no seći darove slavnome Rudjevitu i bogovima Porevitu i Po renutu, koje su Karenčani takodjer častili. Onda je u gradu
bilo komešanja i buke ljudske : pjevalo se pred hramovima, a na nasipu gradskom dizali se žrtvenici i slavile se gozbe. Al arkunsko božanstvo zastre sjenu na karenačke bogove.
Karenci opustiše ; jezero se pomuti ; močvara podivlja . Ona se pokri trstikom i šašem , napuni se blatom , zatrpa njime pu
tove i protura se do ispred samoga grada. Zaboravljeni i za pušteni stajali su karenački kipovi u svojim svetištima, i bog je Svantevid vladao Ranom .
Kralj Tetislav, čovjek već sijed , koji u čestim ratovima istroši zdravlje i izgubi gotovo sasvim očinji vid, bijaše na redio, da se po starome običaju otvore širom vrata gradska, al on sâm nije nikoga očekivao.
Sjedilo je u dvornici za
vijećanje i prisluškivao tišini u gradu i žamorima u obližnjoj močvari . Karenčani bijahu otišli u Arkun, a kraljeve su
straže čekale pred gradom na goste, koji ne dolazahu, pa
su Karenci bili toga dana pusti išutljivi. Čulo se samo, kako kraljevi konji lupaju kopitima i ržu u stajama, ili kakva ptica kriči u šašu nasred močvare. Ono, što je kralj najbolje čuo bijaše tihi al - ili mu se barem pričinjalo da dobro čuje neprestani rad podmukle vode močvarne. Slušao je, kako
ona šutke i ustrpljivo ruje i potkapa danju i noću dolje u du
bini pod nasipom gradskim , pod kraljevim dvorom i pod hramovima bogova. Pričinjalo se slijepcu uu onoj tišini, osami i polumraku, da tone skupa s gradom u šutljivu vodu i u mulj močvarski.
I on se upita , je li sve to pravo . Zar nisu Karenci bili prije od Arkuna? Nije li Rudjevit božanstvo jako i gordo kao i Svantevid ? I nije li on , kralj Tetislav, odbo s Rané devet ljutih navala danskoga kralja Valdemara. Vladar plane srdžbom. Ustade i viknu sluge : Potrčite na nasip i duhnite u rogove. Pozovite amo
sve, što ostade u gradu i po selima . Otvorit ćemo sami hra
move i zapaliti žrtve i proslaviti bogove naše.
