Satir/2. dio/IV.

Satir iliti divji čovik — Drugi dio: Slavonac otpiva u verše Satiru
autor: Matija Antun Relković

IV. Satir kazuje Slavoncu kako se u njegovoj kući događa nevirnost, poradi koje biva nesloga, a s nesloge zloba, pak najposli i boj i dioba

Štogod čovik kazuje u oči,
ono valja da i posvidoči.
Tako i ja teb', Slavonče, hoću
posvidočit nevirnosti zloću:
gdi u kući ne imade glave,
niti reda, ni uredbe prave,
ona biva od ljudi i žena,
pak je ima od mlogo imena.
Najpri uzmi najstarjega brata:
kad prodade Riđu il Dorata,
one novce svojoj ženi dade,
nek postavi kamo ona znade,
pak pijuca na svakom pazaru.
Druga bratja rade i znoj taru,
a kada ga za nje upitaju,
onda oni obodvoje taju,
neće bratji da računa dade,
već se psuje pak najposli svade.
"Ne znaš", veli, "ti, što kuća ždere
i što koje čeljade podere!
Ja sam kući štošta dobavio,
nisam novce zalud probavio".
A ne kaže šta je namaknuo
i zašto je novce dotaknuo.
U tome se malo poinade
pak najposli baš i zbilja svade.
Drugi ti brat baška drži pčele,
a kućani uvik meda žele;
vosak proda i što bude meda,
ali novce on u kuću ne da.
S kućom jide, a kući ne radi,
neg sveudilj oko pčela kadi,
a kućani oru i kopaju,
ali novca od nikud' nejmaju.
Pak kada ga porad tog ukore
razljutiv se: "Daj te novce, more!"
onda se on s njima poinadi
i joštere napsuje i svadi:
"Kad starji brat onih novac' ne da,
ne dam ni ja oviju od meda".
Treći ti brat kola pravit znade,
Bog mu dao, tu pamet imade -
on načini po dvajest kolesa,
- njem je lako, to nisu čudesa -
pak je vozi u Srim na prodaju,
ondi za nje lipe novce daju.
Al on novce ne dade u kuću
neg sam sebi kupuje obuću.
A kad bratja iliti sinovci
upitaju: "Gdi su, striče, novci?"
Onda na nje busne i navali:
"Jeda ste mi", veli, "pomagali
strugat glave i dilati zbice?
Nit vas vidi(h), niti vaše dice".
Oni onda siromasi, što će?
Trpe, istom da ne bude zloće.
Četvrti brat kovačinu znade,
dosta kovat svaki dan imade,
al u kuću ništa klepat neće,
neg drugomu, pak u kesu meće.
Kad kućani što naoštrit reknu,
ne bi ktio da prid njega kleknu.
Žena koja katkad k njemu dojde,
pak ga lipo ona molit pojde:
"De mi, bratac, ponaoštri srpa,
neće žeti, nego istom drpa".
"Hoću", veli, "ako grošić dadeš;
jer ti, snašo, to i sama znadeš,
da mi kuća ni dala zanata
niti mi je kupila alata.
Ja sad moram novce izrađivat
i moj alat njima isplaćivat".
Ona ode pak kućanom tuži
i kovača svakako naruži:
"Znade sisti za gotovo jilo,
jeda Bog da, da bi mu presilo!
Kada ništa neće radit kući,
a zna jisti i svoj dio vući".
Eto sa šta nemir kući biva, -
jerbo svatko seb' novce dobiva.
A da virnost među vami vlada,
ne bi bilo nikakva inada,
neg bi novce u hrpu metali,
nit bi jedan drugomu smetali.
Sad od žena da ti opet kažem,
nemoj reći da ja isto mažem.
Ti u kući po pet imaš žena,
ja jim svima ne znam ni imena.
Po nedilju bivaju reduše,
evo slušaj kako kuću ruše:
jedna bude po nedilju dana
od kućana na to izabrana,
da reduje i da krave muze
i da u mlin spravlja kukuruze,
sir počinja i maslo izmete,
jaja kupi i da kuću mete,
svinje hrani i da ručak spravlja
i pastire za marvom otpravlja,
jednom ričjom, i da krušac peče
i da tobož ona kuću teče.
Al ti gledaj njezinih poslova!
Kad kućani odu po poslova,
ona uzme štogod se dopade,
i rodbini u selu dodade,
ili onoj koja prede lana,
ona nosi ne propustiv dana,
jerbo ona nejma kada presti,
dok reduje, valja svinjam mesti.
To kojegod smotri od čeljadi,
jali starih jal kojegod mladi',
pak dokaže kući gospodaru,
nek prigleda učinjenom kvaru.
On ju posli za to i pokara,
ali ona njemu odgovara,
pak još s mužem šapće u kućaru
kazujući da ni kriva kvaru.
Muž joj zatim po tri dana šuti,
neće radit, nego istom muti,
pak uvečer za večerom puše,
neće odmah ništa reć iz duše,
nego čeka dok mlogo nakupi,
pak već onda srdito pristupi
i upita rad ženine zlobe
pak već odmah traži i diobe.
Je l' to vridno razdilenja, pobro,
i rasutja, promisli se dobro!
Jer ti ženu i sam ne pokara,
da drugi put kućane ne vara?
Neg viruješ što ti ona kaže
i plačući u kiljeru laže;
pak što bi ti propravit imao
i kućanom zadovoljnost dao,
ono nećeš, nego većma tiraš
i diobom svu kuću razdiraš.
Druga za njom postane reduša,
uzme način kojim čeljad kuša,
pak što skupi od biloga smoka
ili kakva drugačijeg stoka,
prez obzira počasti kućane,
makar drugoj ništa ne ostane.
Za ugodit svojima kućanom
ona neće da spori sa hranom,
neg potroši sir, jaja i maslo,
štogod se je za nje reda našlo;
niti ona što drugoj pridaje,
ako masla il jaja ostaje,
nego tajom gdigodir prodade,
kuća ništa od toga ne znade.
A kada to svi kućani vide,
onu drugu odmah nenavide:
"Štediš", veli, "ti od naših usta,
kako da je naša kuća pusta".
A ne znaju da je ona prva
ovoj drugoj ostavila mrva.
Treća kada otpravljuje dicu
i pastirom meće u torbicu,
ona njima nejednako meće
jer svom dade neg drugomu većje.
To kojagod druga žena smotri
pak svom sinu sirca metne po tri,
i dok one tako se nadmeću,
kuća trpi sve škodu to većju.
Četvrta je došla udovicom,
dovedena na priliku s dicom;
jednog vola s kravom dotirala,
al u kuću toga nije dala,
neg u drugog njeg drži na strani,
kućnim sinom pak ob zimu hrani.
A kad izor na njega pokupi,
onda prodav, na se štogod kupi.
Zato na nju kućani ustanu
i za vola prigovarat stanu:
"Daj tog vola, da na njem oremo,
jerbo drugog kupit ne moremo".
Ona ne da, neg se š njima kara,
da se dili, muža nagovara:
"Hajde", veli, "da se podilimo
i da sami pobaška živimo.
Mi imamo i kravu i vola,
a iz kuća dopast će nam pola,
bolje ćemo neg oni živiti,
jerbo ćemo ris od njih primiti;
i sve ono što sam ja donela,
kad sam za te došla ispočela,
moraju nam napolje izdati,
ako će jim ništa ne ostati.*
Zašto bi ti gorji od njih bio,
kad u kući tvoj najveći dio,
pak izgledaš iz njiovih ruku,
a tko većju neg ti trpiš muku?
Da ni tebe, ne bi živit mogli,
nit su išta sami po seb' smogli,
jer ne znaju klina zaoštriti,
kukavice, pak se svaki priti.
A žene me hoće da pogaze,
dok što malo na meni opaze,
da ja uzmem prez njiova znanja,
a sam vidiš, da nejmamo tkanja.
Što bi se ja snaši pokorila
i ne bi joj ja odgovorila?
Nisam zato njiova sluškinja
da mi dile, jali prosjakinja.
Ako li je starja snaša Jela,
nije ništa u kuću donela.
Pak što bi ja gorjega slušala?
Borme neću, jer nisam budala".
Kad ovakva zla žena čovika
na rastanak i diobu pika,
on sam vidi da to ne valjade,
pak joj opet on sam pravo dade.
To je slabost mlahavoga muža
pustit ženu da se svrh njeg pruža,
i svojom se bratjom omraziti,
prije nego uzrok izviditi.