Rakle liepa i ljuvena

Rakle lijepa i ljuvena autor: Ivan Bunić Vučić

Rakle liepa i ljuvena,
   svoga draga tierajući,
   kliče ovako zatravljena
   tužno iz glasa vapijući :

"Niesam zmija ja ljutica,
   počekaj me, drag pastiru,
   mlađahna sam pastirica
   željno za te ka umiru.

Ako ć', dobro me primilo,
   bilieg znati moje vire,
   nu pogledaj me bliedilo,
   slatki i dragi moj Ljubmire.

Nu pogledaj pomno dosti
   mene mladu, ucviljenu,
   slatkiem plamom tve lieposti
   kako slamu izgorjenu.

Ustavi se, jaoh, ustavi,
   daj ne bieži plaho toli,
   pobjeguća ma ljubavi,
   ljubovniče moj oholi !

Da daj primi, brače, od mene
   za ku platu truda tvoga
   vienčac ruže prirumene
   i čemina sniežanoga.

Primi, primi zasve da je
   cvietje uvehlo, dušo mila,
   pokli i ona uvehla je
   koja ga je tebi svila.

A ne ištem za me cvitje
   cviet ki usti tvoje goje,
   toj čestito srećno bitje,
   jaoh, od mene daleko je.

Nu ga drži u pohranu
   kada budem ja ginuti,
   mene mladu ukopanu
   neka budeš njim posuti.

Tucite se na sve strane,
   me ovčice, na svu volju,
   bez stražice vaše uzdane
   da vas vrli vuci kolju."

Tad se pastier mio ustavi
   željnoj vili ter pohrli
   i razbludno u ljubavi
   nju celova i zagrli.

Livada je procaptiela
   biele ruse i rumene,
   koja ih je tad vidiela
   u svem slatko zagrljene.

Ovo je djelo u javnome vlasništvu svugdje u svijetu jer autorska prava istječu nakon 100 godina od autorove smrti.