Pokli me ostavi, mlače nemili

Pokli me ostavi, mlače nemili autor: Ivan Bunić Vučić

Pokli me ostavi, mlače nemili,
ter se darovo drugoj si vili,
   vidiet' te ne će
   me oči veće.

Pokli ti sada, huda gospođe,
od mene ubiegnu, a drugom pođe,
   na te mrzie'ću
   ko na zlu sreću.

Liepšemu od tebe ja sada hrlim,
dražega od tebe ja odsad grlim,
   on ima oči
   zviezde s istoči.

Poliepšu vilu diku za moju
uzeo sam meni milu gospoju,
   nje su medene
   usti rumene.

On mene ljubi pravom ljubavi,
ja š njim sam vazda u sni i u javi,
   on je čestiti
   moj raj na sviti.

Dragahna moja mene miluje,
svu liepos' dala meni svoju je,
   ona slatko je
   blaženstvo moje.

Ti si nevieran, a on je vieran,
ti vazda srdit, on blag i miran,
   ti duh od tmina,
   on duh s visina.

Nu ako ljubav opet nas smiri
ter nas potvrdi u boljoj viri,
   i ti gospoja
   vik budeš moja.

Zasve er dostojan niesi milosti,
praštam ti, brače, i ti oprosti,
   s tobom živie'ću,
   s tobom umrie'ću.

Srećne ti svađe naše su bile
s celovim tako kad su svršile,
   ti si ma druga,
   a ja tvoj sluga.

Ovo je djelo u javnome vlasništvu svugdje u svijetu jer autorska prava istječu nakon 100 godina od autorove smrti.