Pokli, dušo ma ljubljena

Pokli, dušo ma ljubljena autor: Ivan Bunić Vučić

Pokli, dušo ma ljubljena,
   hoćeš slugu umorena,
      veće na svieti
      ne ću živieti
      kad ti je milo
      da umrem nemilo.

Nu prije neg'li pođem s svieta
   i mlađahna svršim lieta,
      rec' mi, gospoje,
      sve dobro moje,
      u čem ti skrivih
      čim verno živih.

Ali, diko ma jedina,
   velika je ma krivina
      ere dni gubih
      čim željno ljubih
      mlađahnu tebe
      već nego sebe.

Jaoh, nesrećna služba moja
   taku platu ne dostoja ;
      nije pravedno,
      jaoh, da neredno
      s nijedne krivine
      sluga pogine.

Ali er su ruže bile
   mene mlada zamamile ;
      jer me zani
      pogled sunčani,
      u kom je dzora
      ka dan otvora,

ne bi, ne bi ma krivina,
   o razbludo mâa jedina,
      er dike mile
      na ljubav sile,
      liepos' ljuvena
      sama 'e žuđena.

Ovo je djelo u javnom vlasništvu svugdje u svijetu jer autorska prava istječu nakon 100 godina od autorove smrti.