Ostaj s Bogom, dušo moja

Ostaj s Bogom, dušo moja autor: Ivan Bunić Vučić

Ostaj s Bogom, dušo moja,
   ja se dielim, ma gospoje,
   ostaj, ostaj sred pokoja,
   priveselo dobro moje !

Nu ko, vajmeh, da ostavi
   me srdačce zatravljeno
   tebe, slatka ma ljubavi,
   me veselje obljubljeno !

S pustinjom li promieni'ću
   tvoje blage razgovore,
   miešte tebe gledat' li ću
   valovito srdno more ?

Da li umiesto od pozora
   tvoga, diko ma jedina,
   bi'će meni stasna gora,
   hridna divjač i planina ?

Što nam, brače, toj pomaga
   da je ljubav slatka i mila
   u vesela lieta i draga
   nas mlađahnieh zaljubila ?

Nu pokli me veće zove
   na dieljenje sreća prika,
   primi uzdahe i celove
   od neharna ljubovnika.

Ah, da mi se toj dopusti,
   gdie smo ovako zagrljeni,
   da kroz slatke tvoje usti
   svu izvadiš dušu meni !

Tuj da svršim dni ljuvene
   čim ostanem mrtvo tilo,
   ter ne bude česa od mene
   već što bi se odielilo.

Ali, raju moj čestiti,
   da' ja mojiem da ustima
   mladu tebe mogu ispiti
   medeniem celovima,

ter ma duša zatravljena
   sred raskoše i razblude
   s tobom milo sjedinjena
   po sve vieke odsad bude !

Nu mrem, draga, ginem veće,
   tvoj mi celov smrt zadaje,
   a duša se dielit' ne će,
   nego s tobom odi ostaje.

Ti je hotiej uzdržati
   robinjicom sva tva lieta
   čim se k tebi, jaoh, povrati
   sužni sluga tvoj opeta.

Ovo je djelo u javnome vlasništvu svugdje u svijetu jer autorska prava istječu nakon 100 godina od autorove smrti.