Nemoj, nemoj, ma Ljubice

Nemoj, nemoj, ma Ljubice autor: Ivan Bunić Vučić

Nemoj, nemoj, mâ Ljubice,
   u bistru viru virovati
   u kom rajsko tvoje lice
   općiš često ogledati !

Ere ne će, vieruj meni,
   dugo vrieme kazat' tebi
   medne usti, pram zlaćeni
   i dvie dzore zgara s nebi.

Skoro, skoro promieni'će
   vas tvoj ures i svu diku,
   tebe istu tebi skriće
   da ne ć' poznat' tvu priliku.

Bieži mlados', dni odhode
   vele brže, vele plaše
   neg'li istoga vira vode
   i ka se u njim siena kaže.

Tiekom, tiekom lete lieta,
   sve pod suncem satira se,
   i zasve dan dođe opeta,
   naša doba ne vrate se.

Odori će bit i plieni
   od gusara, ki sve stira,
   tvoj dragi pogled, pram ljuveni,
   slatke usti, lice od lira.

Tim se, mlada, ne oholi
   čim pogledaš sliku tvoju,
   neg' se smili na me boli,
   o ljubljeni moj pokoju !

Ovo je djelo u javnome vlasništvu svugdje u svijetu jer autorska prava istječu nakon 100 godina od autorove smrti.