Ljubica/V (II)
| ← IV. | Ljubica — II. čin autor: August Šenoa |
VI. → |
Ljubica, Jelica, Đuro
JELICA (bojazljivo gleđuć krinolinu, za sebe): Zaboga - da ga je opazila - hvala bogu, nije! (Glasno:) Zapovijedate, milostiva gospodično?
LJUBICA (malo prijaznije): Čuješ, draga Jelice! - hodi malo bliže - (Jelica dođe bliže.) Reci mi po duši - nisi ti ništa vidjela - ništa opazila (pokazuje na desna vrata) - tamo!
JELICA (ustručavajuć se): Tamo! kod - gospodina Cvjetinića?
LJUBICA: Da, da, govori, reci, drago dijete!
ĐURO (šapće Jelici, da ga Ljubica ne čuje): Govorite - lažite - il će Marko u soldate!
JELICA (trgne se brzo): Da l' sam vidjela? - O da, da, - jesam, milostiva gospodično -
LJUBICA: No, a šta?
JELICA: Ja sam više puta čula vikanje kasno do noći do moje sobe. - Milostivna gospodična je spavala - a ja sam išla gledat, tko to viče, jer bi vas probudit mogao. - Dođem u ovu sobu - pa čujem, da gospodin Vlatko naglas viče.
LJUBICA: A šta - šta je vikao?
JELICA: Čudne stvari! - prišuljala sam se ključanici, pa gledam - on se šeće po sobi - katkad stane - pa uzdiše teško -
ĐURO (iza krinoline): Ah!
JELICA: Da, ah! - onda se opet šeće pa govori: "Ah Ljubice! moja Ljubice!"
LJUBICA: Je l' zbilja - zbilja?
JELICA: Jest, bogami! - pa onda opet: "Ah, ti nikad moja biti nećeš - ti si bogata - ja siromah - ah, Ljubice - šta su druge - možebit ljepše po licu - al takovo nježno, ljubezno srce ne ima nijedna -" I tako je dalje govorio, pa je izvadio iz žepa sliku.
LJUBICA: Fotografiju?
JELICA: Da, fotografiju - pa ju je ljubio -
LJUBICA (za sebe): To je moja - njekidan sam mu je dala! - A onda -
JELICA: Onda - onda je sjeo pisat - pa piše - pa razdere papir - pa piše opet - i briše -
LJUBICA: A šta?
JELICA: Ne znam - al njekakov takov papir sam jučer našla, kad sam mela sobu - (Izvadi papir iz pregače.)
LJUBICA (živo skoči): Daj amo! (Uzme papir.) Početak lista prekrižan! (Čita za sebe:) "Draga Ljubice! Odavno sam Vam htio reći - kako mi je srcu teško - kako - oh, al nisam mogao - preveliko štovanje -" ništa više - prekrižano - Hodi u kuhinju, Jelice - (Jelica ode.)
LJUBICA: Ha, ha, ha! Ovčice, ti luda ovčice - bi l' čovjek pomislio, da takovih ljiljanskih momaka na svijetu ima - Da, da, ima! - Sad il nikad - uzet ću novce - a Grahovac mora kod notara odmah pismo dat načiniti - (Gleda sat.) Pol jedanajest - odmah će doći! (Ode nalijevo.)