Lišće/Lišće/Mala
| ← Povratak | LIŠĆE Mala autor: Fran Mažuranić |
Djetešce → |
Mala[uredi]
Die jetzt die Wiegenmühe schön ihm lohnet,
Da sich sein Haupt an ihren Busen schmieget.[1]
Sjećam se kad se je susjedu kćerka rodila.
Marko — susjedov rođak — ide pogledati »malu«. I ja mu se pridružih.
Mala leži povijena u kolijevci i spava. Ustašca joj se sveudilj miču, valjda sniva da sisa.
Moj drug ju razgleda — čini mu se da je ipak malo premalena. Rada bi ju uzeo u naručaj da vidi je li što teška, al ne smije.
»A otkud vam je ta mala?«
— »Kupili smo ju« — reče babica.
Marko ju iznova promatra — valjda razmišlja koliko je vrijedna. Napokon da idemo, ali će babica dječaku: »Poljubi malu, pozdravi se lijepo s njom«.
On ju poljubi. Mala se probudi i počne plakati.
»Kuma, koliko ste platili za tu malu?« — pita moj drug odlazeć.
— »Šesticu«.
»Bogme nije više ni vrijedna kad je tako zločesta«.
I ja sam bio toga mnijenja.
Ta mala ja i kasnije bila »zločesta« — kad god ju je Marko poljubiti htio.
Sada su svoji.
I oni već imaju malu.
Pitao sam susjedu, što je za nju platila? — nego me nije odmah razumjela. — — Čini mi se da onoga našeg razgovora — kraj svoje kolijevke — ni slušala nije.
Pak da su žene znatiželjne!
- ^ On ju je kao dijete na rukama njihao / ona mu sada tu brigu lijepo uzvraća / jer se njegova glava priklanja na njene grudi. - Rückert, Putovanja