Judita (Šarić)/Glava 10.
← Glava 9.
|
Judita (Šarić) |
1 Kad je ona bila svršila molitvu svoju, podiže se s mjesta, gdje se je bila bacila pred Gospodom.
2 Viknu služavku svoju, siđe u kuću svoju, skide sa sebe pokorničku haljinu i svuče svoju udovičku odjeću.
3 Tada se opra, namaza se najfinijom pomasti, uredi vješto kosu svoju, postavi na glavu kapu svoju, obuče svoje svečane haljine, stavi obuću na noge svoje, uze narukvice, ljiljane, naušnice i prstenje, ukratko sav svoj nakit.
4 Usto joj dao Gospod još sjajnu ljepotu; jer sav taj nakit ne metnu na se iz kakve zle požude, nego u pobožnu mišljenju. Zato joj Gospod još uveliča tu ljepotu, te se je svima činila prekrasna.
5 Potom metnu na služavku svoju mijeh vina, sud ulja, pržena zrnja, suhih smokava, kruha i sira, pa zaputi.
6 Kad dođe na gradska vrata, nađe tamo Oziju i starješine grada, koji su čekali na nju.
7 Kad je oni ugledaše, stadoše se diviti i čuditi vrlo ljepoti njezinoj.
8 Ipak je ništa ne upitaše, nego je pustiše da prođe i rekoše: »Bog otaca naših neka ti udijeli milost i neka svojom snagom dadne, te uspije sve, što si odlučila u srcu svome, da se Jeruzalem diči s tobom, i da bude ime tvoje u broju svetih i pravednih!«
9 Svi, što su bili ondje, rekoše jednoglasno: »Tako neka bude, tako neka bude!«
10 A Judita moleći se Gospodu otide na vrata sa služavkom svojom.
11 Kad je u osvit dana silazila s gore, dođoše joj nasusret predstraže asirske. Zaustaviše je i upitaše: »Odakle dolaziš i kamo ideš?«
12 Ona odgovori: »Kći sam Hebreja. Potajno sam otišla od njih, jer znam unaprijed, da će biti plijen vaš, jer iz prezira prema vama ne će da se drage volje predadu, te nađu milost kod vas.
13 Zato pomislih u sebi: Idem k vojskovođi Holofernu, da mu javim njihove tajne i da mu pokažem, kuda će moći do njih, da ih svlada tako, te mu od vojske ne pogine nijedan čovjek.«
14 Kad oni ljudi čuše riječi njezine, zagledaše joj se u lice i ostadoše začarani. Njezina ljepota probudi u njima najveće udivljenje.
15 Rekoše joj: »Spasila si život svoj, jer si odlučila da dođeš gospodaru našemu.
16 Znaj, kad dođeš pred njega, da će te paziti i da ćeš biti srcu njegovu veoma mila.« Povedoše je k šatoru Holofernevu i rekoše tko je.
17 Kad dođe pred njega, Holofernu se odmah zanesoše oči za njom.
18 Sluge njegove rekoše mu: »Tko da prezire narod hebrejski, koji ima tako lijepe žene? Zar se ne isplati, da se već poradi njih borimo proti njima?«
19 Čim Judita vidje Holoferna gdje sjedi pod zastorom, koji je bio izrađen od grimiza, zlata, smaragda i dragoga kamenja,
20 I kad ga pogleda u lice, pokloni mu se i pade ničice na zemlju. Sluge je Holofernove podigoše na zapovijed gospodara svojega.
← Glava 9.
|
Judita (Šarić) |