Jaoh, plamen ljuveni rasčini život moj autor: Marin Držić
Jaoh, plamen ljuveni rasčini život moj
Jaoh, plamen ljuveni rasčini život moj,
vjerovat a meni gospoja neće toj.
U suzah vas plovem, uzdišem dan i noć,
vapijem i zovem, a zaman, nje pomoć.
Pogledom ljuvenim srdačce me rani,
a ličcem rumenim slatki pokoj zani;
sad za me ne haje, boli se a mnom svit;
u gizdah ma traje liposti svoje cvit;
u pjesneh provodi vesele sve danke,
a mene smrt vodi na plačne svoe stanke.
Jaoh, mramor studeni cijepa se u sto dil
na moj plač ljuveni, na moju tužbu i cvil,
i srca kamena rastaplja u suzah
ma tužba ljuvena, željahni moj uzdah;
kroz ljubav ki cvile, ponavljau bolizan,
čuvši me plač dile sa mnome po vas dan;
a ona se ne boli nit mari čut moj trud,
ma obraz oholi od mene svrće svud;
kaže se od zmija i zviri oda svih,
nalipa gorčija i trava jadovnih.
Ah, tko bi toj sumnjil na ličce ljuveno?
tko li bi u njem mnil da je toj skroveno?
Pogledu ljuvenu virovat ni sada
ni ličcu rumenu; puno je sve jada.
