I mogla si, moja mila

I mogla si, moja mila autor: Ivan Bunić Vučić

I mogla si, moja mila,
   ti ikada posumnjiti
   da će činit' druga vila
   vik mi tebe ostaviti?

Odkud' huda bi namiera,
   ka laživi glas donie,
   da velika moja viera
   stavna kô bi veće nije?

Da li scieni pamet moja
   da je vele nekrepčija
   neg' na dubu tanka hvoja
   kojom svaki vietar vija?

Da li sva ma mlada lita,
   na tvoj službi provedena,
   ne činiše temeljita
   da si u vieri, ma ljubljena?

Nu kad suze i uzdasi
   ne biehu ti sviedok pravi
   da se lasno tač ne gasi
   slatki oganj me ljubavi,

srce moje ti otvori
   ter će naći liepos' tvoja
   gdi u živom ognju gori
   s tebe same, liepa moja.

Na'ćeš ljubav za svu diku
   zlatnom strielom gdi udielja
   slatku i dragu tvu priliku,
   platu obilnu mojieh želja.

Prva uza, ma jedina,
   bila mi je tva liepota,
   bit' mi će ista, a ne ina,
   do skončanja od života.

Tebe ja sam obljubio
   prije neg' znah ljubav što je
   i tebi se zavierio
   u mlađahne danke moje.

Zato, mila ma ljubavi,
   pusti, pusti misli hude
   i zlom mrakom sumnje ostavi
   koje mlados' tvoju trude.

Ma piesance, sada pođi,
   najbrže se već uputi
   prem sumnjivoj moj gospođi
   koja s mene boles' ćuti.

Zakuni joj se moja vira
   da je čista ko se prosi
   prem ko ruka nje od lira
   ali zlato od nje kosi.

Ovo je djelo u javnome vlasništvu svugdje u svijetu jer autorska prava istječu nakon 100 godina od autorove smrti.