Evanđelje po Luki (Šarić)/Glava 19.
| Evanđelje po Luki (Šarić) |
1 On dođe u Jeriho i prolazio je kroz mjesto.
2 Tu je bio čovjek po imenu Zakej. Bio je starješina carinički, i bio je bogat.
3 Želio je da vidi Isusa, tko je, ali nije mogao od mnoštva naroda; jer je bio maloga rasta;
4 to potrča naprijed i pope se na divlju smokvu, da ga mogne vidjeti; jer je onuda morao proći.
5 Kad dođe Isus na ono mjesto, pogleda gore i reče mu: "Zakeju, siđi brzo; jer danas moram proboraviti u kući tvojoj."
6 I siđe brzo, i primi ga s radošću.
7 Svi, koji to vidješe, mrmljali su i govorili: "Svratio se u kuću jednome grješniku."
8 A Zakej stupi pred Gospodina i reče: "Gospodine, pola imanja svojega dajem siromasima; i ako sam koga prevario, vraćam četverostruko."
9 Isus mu reče: "Danas dođe spasenje kući ovoj, jer je i on sin Abrahamov.
10 Jer je Sin čovječji došao da potraži i spasi, što je bilo izgubljeno."
11 Kako su to oni slušali, rekoše im još jednu prispodobu. Zato jer je bio blizu Jerusalema, i jer su mislili ljudi, da se sad odmah mora javiti kraljevstvo Božje.
12 Zato reče: "Jedan čovjek plemenita roda otide u daleku zemlju, da primi sebi kraljevstvo, i da se vrati.
13 Zato dozva k sebi deset svojih sluga, predade im deset mina i reče im: 'Trgujte s tim, dok se ja vratim.'
14 A sugrađani njegovi mrzili su na njega; oni poslaše za njim poslanike i rekoše: 'Nećemo da on kraljuje nad nama.'
15 A kad se on vrati, pošto primi kraljevstvo, dade dozvati k sebi sluge, kojima je bio dao novac, da vidi, koliko je svaki stekao.
16 Prvi dođe i reče: 'Gospodaru, mina tvoja donese deset mina.'
17 On mu odgovori: 'Dobro, dobri slugo: jer si mi u malom bio vjeran, imat ćeš vlast nad deset gradova.'
18 Drugi dođe i reče: 'Gospodaru, mina tvoja donese pet mina.'
19 Ovomu reče: 'Ti ćeš vladati nad pet gradova.'
20 Treći dođe i reče: 'Gospodaru, evo tvoja mina! Zavezao sam je u rupcu.
21 Bojao sam se naime tebe, jer si čovjek strog. Uzima, Što nijesi uložio, i žanješ, što nijesi sijao.'
22 On mu odgovori: 'Iz tvojih ću ti usta suditi, nevrijedni slugo! Znao si, da sam strog čovjek, da uzimam, što nijesam uložio, i žanjem, što nijesam sijao.
23 Pa zašto nijesi dao mojega novca u novčaru, da bih ga ja došavši mogao primiti s dobitkom.'
24 Tada reče onima, što su ondje stajali: 'Uzmite mu minu i podajte je onome, koji ima deset mina!'
25 Odgovoriše mu: 'Gospodaru, on već ima deset mina.'
26 Kažem vam: svakome, koji ima, dat će se; a tko nema, njemu će se oduzeti, i ono što ima.
27 A one moje neprijatelje, koji ne htjedoše, da ja kraljujem nad njima, dovedite ovamo i pogubite ih pred očima mojim!"
28 Iza ovih riječi pođe dalje na putu gore u Jerusalem.
29 Kad dođe u blizinu Betfage i Betanije na goru, što se zove Maslinska gora, posla dva od učenika svojih
30 I naloži im: "Idite u selo, što je pred vama! Ondje ćete na ulazu naći magare privezano, na kojemu još nitko nije sjedio. Odvežite ga i dovedite!
31 Upita li vas tko: 'Zašto ga odvezujete?' odgovorite ovako: 'Gospodin ga treba.'"
32 Poslani otiđoše i nađoše, kako im je bio rekao.
33 Kad su odvezivali magare, upitaše ih njegovi gospodari: "Zašto odvezujete magare?"
34 Oni odgovoriše: "Gospodin ga treba."
35 Tako dovedoše magare k Isusu, metnuše haljine svoje na njega i podigoše Isusa na njega.
36 Kad je išao tako, prostirali su haljine svoje po putu.
37 I kad se približi već da siđe s gore Maslinske, počne sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga iza glasa za sva čudesna djela, što su ih bili vidjeli:
38 Govorili su: "Blagoslove kralj, koji dolazi u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!"
39 Tada mu rekoše neki farizeji: "Učitelju, zabrani to učenicima svojim!"
40 On im reče: "Kažem vam, ako ovi ušute, kamenje će vikati."
41 Kad se približi i ugleda grad, zaplaka nad njim i reče:
42 "Kad bi i ti u ovaj svoj dan upoznao, što ti je za mir! Ali je sad skriveno od očiju tvojih.
43 Doći će dani na tebe, kad će te neprijatelji tvoji okružiti opkopom, unaokolo te zatvoriti i sa svih te strana pritisnuti.
44 Oni će tebe i djecu tvoju, što su u tebi, lupiti o zemlju i neće ostati u tebi kamena na kamenu, jer nijesi upoznao vremena pohođenja svojega."
45 Tada pođe u hram i potjera van prodavce.
46 Dovikivao im je: "Stoji pisano: Kuća moja kuća je molitve. A vi načiniste od nje špilju razbojničku."
47 Svaki dan učio je u hramu. Glavari svećenički, književnici i vode naroda gledali su da ga pogube.
48 Ali mu nijesu mogli ništa učiniti; jer je sav narod prianjao za usta njegova da ga čuje.
| Evanđelje po Luki (Šarić) |