Eto se govori, da višnji s nebi sgar
i parav ne stvori zamani niednu stvar,
a ti hoć', gospoje, da stoje zamani
lieposti tej tvoje, kiem srce me rani.
Tako se naravi, tako se višnjemu 5
tvoj ures gizdavi opire u svemu.
Kolik grieh tva dika čini toj tvoreći,
nije toga jezika, da može izreći.
Da koli (?) vrieme jes; ne brani cieć togaj
uživat' tvoj ures, ki resi vas sviet saj.10
Er kad se strajati mladi dni man budu,
tad ćeš se kajati po šteti zaludu.
