Druga Samuelova knjiga (Šarić)/Glava 3.

¹ Ali rat između kuće Saulove i kuće Davidove potrajao je još dalje. David je postajao sve moćniji, kamo Saulova sve slabija.

² U Hebronu rodiše se Davidu ovi sinovi: "Njegov prvorođenac bio je Amnon, od Ahinoame iz Jezreela;

³ Njegov drugi bio je Kileab, od Abigaile, žene Nabalove iz Karmela; treći je bio Absalom, sin Maake, kćeri kralja Talmaja od Gešura;

⁴ Četvrti Adonija, sin Hagitin; peti Šefatija, sin Abitalin;

⁵ Šesti Jitream od Egle, žene Davidove. Oni se rodiše Davidu u Hebronu.

⁶ Dok je bio rat između kuće Saulove i kuće Davidove, držao je Abner vjerno uz kuću Saulovu.

⁷ A Saul je bio imao inoču, koja se zvala Rispah, kći Ajina. Jednoga dana upita Išbošet Abnera: "Zašto se miješaš s inočom mojega oca?"

⁸ Abner se vrlo razgnjevi na upit Išbošetov i povika: "Jesam li ja pasja glava judejska? Do danas činio sam samo dobro kući Saula, oca tvojega, i braći njegovoj i prijateljima njegovim. Brinuo sam se za to, da nijesi pao u ruke Davidove, a danas me prekoravaš radi jedne žene.

⁹ Ovo i ono neka Bog učini Abneru, ako ne ostvarim ono, za što se je Gospod zakleo Davidu:

¹⁰ Otrgnut ću kraljevstvo kući Saulovoj i prijestolje Davidovo podignuti nad Izraelom i Judom od Dana do Beer-Šebe."

¹¹ On se ne usudi ništa odgovoriti Abneru, jer ga se je bojao veoma.

¹² I Abner posla odmah poslanike k Davidu i poruči: "Čija je zemlja?" I zamoli: "Učini eto savez s menom! Tada će ruka moja biti s tobom, i ja ću svega Izraela privesti k tebi."

¹³ On odgovori: "Dobro! Ja ću sklopiti savez s tobom. Samo jedno tražim od tebe: "Ne smiješ mi stupiti pred oči, osim ako mi dovedeš sa sobom Mikalu, kćer Saulovu, kad dođeš da mi se predstaviš"

¹⁴ Ujedno posla David poslanike k Išbošetu, sinu Saulovu, i poruči: "Daj mi natrag ženu moju Mikalu, koju sam dobio za što prednjih kožica filistejskih."

¹⁵ Išbošet posla i dade je uzeti od njezina muža Paltiela, sina Laišova.

¹⁶ Njezin muž išao je s njom i pratio ju plačući do Bahurima, Ali mu reče Abner: "Gledaj da se odstraniš!" I on se vrati.

¹⁷ Abner se porazgovori i sa starješinama izraelskim i reče: "Već odavna htjedoste imati Davida za kralja nad vama.

¹⁸ Sada izvedite to; jer je Gospod obećao Davidu: "Rukom sluge mojega Davida izbavit ću narod svoj Izraela iz ruku Filisteja i svih njegovih neprijatelja."

¹⁹ Tako je isto govorio Abner sa sinovima Benjaminovim. Tada zaputi Abner, da i Davidu u Hebronu priopći sve, što su bili zaključili Izrael i sav Benjamin.

²⁰ I dođe Abner s dvadeset ljudi k Davidu u Hebron. David priredi gozbu za Abnera i za ljude, što su bili s njim.

²¹ Pritom obeća Abner Davidu: "Ustat ću i poći, i sav ću narod Izraelov okupiti oko gospodara svojega, kralja, da sklope ugovor s tobom. Onda ćeš biti svuda kralj, kako si to želio." Nato David otpusti Abnera da ide s mirom.

²² Tada su se upravo vraćali iz boja ljudi Davidovi i Joab i nosili su sa sobom bogat plijen. Abner nije više bio kod Davida u Hebronu; jer ga je bio već otpustio da otide s mirom.

²³ Kad Joab i sva četa, što ga je pratila, stiže, javiše Joabu: "Abner, sin Nerov, došao je kralju, i on ga otpusti da opet otide s mirom."

²⁴ Joab pođe kralju i reče: "Što si učinio? Abner je bio kod tebe. Zašto si ga pustio da otide s mirom?

²⁵ Pa ti poznaš Abnera, sina Nerova. On je samo došao, da te prevari, da vidi, kamo polaziš i ne polaziš, i da dozna sve, što radiš."

²⁶ Kad je Joab bio otišao od Davida, posla glasnike za Abnerom. Oni ga vratiše od studenca Sire, a da nije ništa znao David o tom.

²⁷ I kad se vrati Abner u Hebron, uze ga Joab na stranu pod vrata, kao da hoće govoriti s njim nasamo. Pritom ga radi krvi svojega brata Asahela ubode u slabine, da je umro.

²⁸ Kad David poslije to saznade, povika: "Ja i kraljevstvo moje nedužni smo pred Gospodom zauvijek na krvi Abnera, sina Nerova.

²⁹ Neka padne na glavu Joabovu i na svu očinsku kuću njegovu! Neka kuća Joabova ne bude nikada bez ljudi, što imaju tečenje sjemena i gubu, nikada bez ljudi, koji se podupiru na šljake, koji padaju od mača i nemaju kruha!

³⁰ A Joab i njegov brat Abišaj ubiše Abnera, što on pogubi njihova brata Asahela kod Gibeona u boju."

³¹ David zapovjedi Joabu i svemu narodu, što je bio s njim: "Razderite haljine svoje, obucite odjeću žalosti i tugujte za Abnerom!" Kralj David išao je za nosilima.

³² Kad Abnera pokopaše u Hebronu, udari kralj na grobu Abnerovu u glasan plač. I sav je narod plakao.

³³ Kralj sastavi pjesmu tužaljku za Abnerom i zapjeva: "Kako umire bezumnik, tako morade umrijeti Abner:

³⁴ Ruke tvoje nijesu bile svezane, i noge tvoje nijesu bile u okovima. Pao si, kao što se pada od nevaljalih ljudi." I sav narod zaplaka još većma za njim.

³⁵ Kad onda dođe sav narod, da skloni Davida da jede, dok je još bio dan, zakle se David: "Bog neka mi učini ovo i ono, ako okusim kruha ili što drugo prije zalaska sunca!"

³⁶ A sav je narod to čuo i po volji to mu je bilo, kao uopće sve, što je činio kralj, bilo je po volji svemu narodu.

³⁷ U onaj dan poznade sav narod i sav Izrael, da umorstvo Abnera, sina Nerova, nije bilo izašlo od kralja.

³⁸ Kralj reče slugama svojim: "Ne znate li, da je danas pao knez i velikan u Izraelu?

³⁹ Ja san i danas još odveć slab, premda sam pomazan za kralja. Ovi ljudi, sinovi Serujini, jači su od mene. Neka Gospod plati onome, koji čini zlo, prema zloći njegovoj!"

← Glava 2.

Druga Samuelova knjiga (Šarić)

Glava 4. →