Zazivanje prišastja ljube

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Zazivanje prišastja ljube
autor: Fran Krsto Frankapan




Oh, Phili predraga, jednuč me pohodi,
   z manom ti prebivaj i već ne odhodi;
   dojdi, duša, dobro moje,
   zatvori me v prsi svoje
   da skup vživamo.
Stokrat jesam v srcu momu na te misleći,
   ljubav tvoju i milošću milo proseći;
   ar vse moje zdihavanje
   ni neg tužno zazivanje
   tvoga prišastja.
Kaj god more sama Venus dati lipoga
   al iznajt se u stvorenju čuda vridnoga,
   vse ja štimam nićemurno,
   ništar vridno ni dostojno
   prom tebi, vila.
Ni na svitu, veruj mi je, te nasladnosti
   nit mi srce imat more takve radosti
   koju ćutim tebe vidit,
   drage tvoje riči užit,
   ruku ljubiti.
Vse što imam dobra, blaga, rad ću zgubiti,
   misal moju nikdar neću ja preminiti;
   da ljubeznost draga tvoja
   jedina je radost moja,
   srcu veselje.
Dosad nisam još ni jednoj srce aldoval
   niti službu vikovičnu kojoj valoval;
   tebi samoj želim biti
   veran sluga, vdil živiti
   tvojoj lipoti.
Oh, kinč dragi, dojdi k meni, daj mi življenje,
   z vridnim tvojim razgovorom skončaj trpljenje;
   dojdi, vila, moja kripost,
   dojdi, duša, moja radost,
   srce hraniti.
Ako li me obradovat z dragim prišastjem
   nit obdržat živa hoćeš z dobrim ufanjem,
   bud mi konči dopušćeno
   ter z milošćom privoljeno
   za te umriti!