Vzimanje dobre noći

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Vzimanje dobre noći
autor: Fran Krsto Frankapan




Nut dneva svitlosti, kako vred prohaja,
   noćna pako tamnost prebrzo dohaja;
   jur je sunce na zapadu,
   jasan misec na izhodu,
   zvizde svitaju.
Jur doba dohodi konak preminiti,
   tovaruštvo drago morat ostaviti,
   koga vridnost i dostojnost
   zadovoljno zreći ni moć
   niti zdičiti.
Ako sam ti preveć zabavi učinil,
   z mojim govorenjem morebit zamiril,
   prosim, vila, tvoju lipost
   da ne primeš u nemilost
   moje pregrihe.
Oh, na što je dobro neg mal čas trpeće,
   il veselje koje v žalost premineće?
   Al kada je tak stvoreno,
   od zle sriće odsujeno
   vsakom trpiti,
moram i ja žalost tu sada podjeti
   ter od tebe, vila, prošćenje vazeti.
   Kak se teško duša dili
   kad od tela smrt ju sili
   druga zgubiti,
onak mi postaje od tebe odhajat,
   lipa razgovora prik volje ostavljat,
   dok te, duša, zopet vidim,
   ruke tvoje milo ljubim
   verno dvoreći.
Vidim da ni moći dneva zadržati
   il škurinu noćnu duglje zapačati;
   zato, vila, zbogom ostaj,
   v Božjem miru ti počivaj
   telo nasladno!
Bog ti daj vse dobro ovu noć sanjati
   i prišastno jutro povoljno valjati,
   ko bi tebe veselilo,
   drage glase donosilo,
   srcu radosti.
Zbogom, duša, zbogom, predrago veselje,
   vsemu momu dobru jedino življenje,
   listor z mene ne pozabi,
   vernom slugi ne zabrani
   tvoje milošće!