Vrh ljube liposti radost

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Vrh ljube liposti radost
autor: Fran Krsto Frankapan




Oh, veselju momu ti uzrok jedini,
   kako srcu tvomu drago more biti
   da lipotu tvoju vsim nam očituje
   sam bog od ljubavi, ovak izvišuje!
More li kdo reći da kinća dragoga
   skratilo t' je nebo što god ma lipoga,
   kada sama Venus mora valovati
   od tebe vsu diku, ljubeznost imati?
Oči tvoje k suncu štimam prispodobne,
   ko vse stvari živi, okripi turobne;
   milo tvoje lišce pravo j' protulitje,
   v kojem lipost, dragost vsaka nahodit je.
A ustnice drage kako ću zdičiti?
   klariš i rubinti mogu se zakriti;
   biser z alabaštrom malu ima belost,
   proma tvojim zubi postaju neg tamnost.
Blažen komu j' srce od tebe ranjeno
   il z moćjom ljubavi sladko začareno,
   more se ta srićan med ljudi držati,
   u vsem zadovoljan, sigur nazivati.
Hvalim onom dnevu kda sam se narodil
   i za volju tvoju ljubleno obbolil;
   prija hoću sebe moći odduriti
   nego, draga duša, s tebe pozabiti.
Bar neg zna slobodno vse živo stvorenje
   da s tobom, u tebi je moje življenje;
   veselja ja nimam brez tvoje radosti
   nit ćutim nasladnost brez tvoje dragosti.
S tim ti bile ruke ponizno celujem,
   dušu, telo, srce navike aldujem,
   ništar nimam, vila, u mojoj zmožnosti
   ko b' me veselilo kak tvoje milosti.
Ravno kako jesi v liposti kraljica,
   med travom ovelom prelipa rožica:
   hoću sluge tvoje nadajt u vernosti,
   skradnju kaplju za te stočit u stalnosti!