Učenici iz Emausa1
| Biblija, ekumenski prijevod; preveo: Tomislav Dretar Učenici iz Emausa1 |
13 Kad evo, tog istog dana, dvojica između njih stigoše u selo zvano Emaus, na dva sata hoda od Jeruzalema. 14 Oni govoraše između sebe o svim tim događanjima. 15 A, dok oni još razgovaraše i raspravljaše zajedno, Isus glavom ih stiže i putovaše s njima; 16 ali, njihove oči bijahu spriječene prepoznati ga. 17 On im reče: » Idući, kakve ste vi riječi izmijenili između sebe? « Tad se oni zaustaviše, turobnog izgleda2. 18 Jedan od njih, zvan Kleofas, njemu odgovori: » Ti si jedini u Jeruzalemu koji nije doznao što se jučer dogodilo ovdje! « 19 »Što dakle? « Reče im on. Oni mu odgovaraše: » Ono što se tiče Isusa iz Nazareta, koji bi moćan *prorok na djelu i u riječi pred Bogom i pred svim narodom: 20 kako su ga naši *veliki svećenici i naši poglavari izručili da bude osuđen na smrt i razapet; 21 a mi, mi se nadasmo da on bijaše onaj koji će osloboditi Izrael. Ali, osim svega toga, evo treći dan je kako su se ti događaji zbili. 22 Ipak, nekoliko žena koje su od naših uznemirile su nas: budući u rano jutro došle k grobu, 23 i ne našavši njegovog tijela, one su došle reći da su sve imale isto viđenje *anđela koji ga je proglasio živim. 24 Nekolicina od naših drugova su otišli na grob i ono što su našli odgovara onime što žene bijahu rekle; ali njega nisu vidjele. « 25A on im reče: » Duhovi bez pameti, *srca spora za povjerovati svemu onome što su rekli proroci! 26 Nije li trebalo da *Krist sve to propati i da uđe u svoju slavu? « 27 I, počevši s Mojsijem i sa svim prorocima,1 on im objasni u svim spisima što se odnosilo na njega. 28 Oni se približiše k selu gdje su se uputili, a on, dade na znanje kao da hoće ići dalje. 29 Oni navaljivaše na njega govoreći: » Ostani s nama jer, dolazi večer i dan je već poodmakao. « I on uđe da ostane s njima. 30 A, kad se bi smjestio za stol, on uze kruh, izgovori blagoslov, prelomi ga i dade njima. 31 Tad njihove oči biše otvorene i oni ga prepoznaše, potom im on posta nevidljiv. 32 I oni rekoše jedni drugima: » Nije li naše srce gorjelo u nama dok nam govoraše putem i otvaraše nam Spise? « 33 I istog časa, oni pođoše i vratiše se u Jeruzalem; oni nađoše Jedanaestoricu zajedno s njihovim drugovima, 34 koji im rekoše: » To je istina! Gospodin je uskrsnuo, i on se prikazao Šimunu. « 35 A ni, ispričaše što se bijaše dogodilo usput i kako ga bijahu prepoznali pri prelamanju kruha.
