Tobija (Šarić)/Glava 5.

¹ Tobija odvrati svojemu ocu: »Sve, što si mi zapovjedio, oče, učinit ću!

² Ali kako ću te novce da potražim, ne znam. On ne zna mene, i ja ne znam njega. Kako ću mu se iskazati? A ni puta, što vodi tamo, ne znam.«

³ Otac mu odgovori: »Imam još obveznicu u svojim rukama. Kad mu je pokažeš, odmah će ti vratiti novce.

⁴ A sada idi i potraži sebi pouzdana čovjeka, koji će za plaću poći s tobom, da dobiješ novce natrag, dok sam još živ!«

⁵ Onda izađe Tobija i namjeri se na krasna mladića, koji je stajao opasan i spreman za put.

⁶ Nije znao, da je to bio anđeo Božji. Pozdravi ga i reče: »Odakle si, dobar mladiću?«

⁷ On odgovori: »Od sinova sam Izraelovih.« Tobija ga upita: »Znaš li put u Mediju?«

⁸ On mu odgovori: »Znam. Svim sam putovima u toj zemlji išao često. Stajao sam kod našega brata Gabela, koji stanuje u Ragesu, gradu medijskom u gori ekbatanskoj.«

⁹ Tobija mu reče: »Molim te, pričekaj me malo, dok to javim ocu svojemu.«

¹⁰ I uniđe Tobija i javi to sve ocu svojemu. Otac se začudi tomu i dade ga zamoliti, da uniđe k njemu.

¹¹ On uniđe i pozdravi ga riječima: »Neka je radost s tobom vazda!«

¹² Tobija odvrati: »Kakvu radost mogu još imati, kad sjedim u tami i ne vidim svjetlosti nebeske?«

¹³ Mladić mu odvrati: »Budi dobre volje! Naskoro će te Bog iscijeliti.«

¹⁴ Tada ga upita Tobija: »Možeš li sina mojega povesti Gabelu u grad Rages u Mediji? Kad se vratiš, dat ću ti plaću tvoju.«

¹⁵ Anđeo mu odgovori: »Ja ću ga tamo odvesti i k tebi ga natrag dovesti.«

¹⁶ Tobija mu odvrati: »Molim te, kaži mi, iz koje si obitelji i iz kojega plemena?«

¹⁷ Anđeo Rafael odgovori mu: »Pitaš li više za rod negoli, za osobu najamnika, koji će ići sa sinom tvojim?

¹⁸ Ali da te ne ostavim u nemiru: Ja sam Azarija, sin velikog Ananije.«

¹⁹ Tobija odvrati: »To si ti iz ugledne porodice. Ne ljuti mi se, molim, što htjedoh znati za porodicu tvoju!«

²⁰ Anđeo mu reče: »Ja ću sina tvojega zdrava odvesti i zdrava ti ga natrag dovesti.«

²¹ Tobija reče: »Putujte sretno! Neka bude Bog s vama na putu vašem, i anđeo njegov neka vas prati!«

²² Pošto je sve bilo spremljeno, što su imali uzeti sa sobom na put, oprosti se Tobija s ocem i s materom, i obojica zaputiše zajedno.

²³ Kad su bili otišli, uze mati plakati i reče: »Štap starosti naše uzeo si nam i dao da otide od nas.

²⁴ Da nije bilo nikada tih novaca, radi kojih si ga poslao!

²⁵ Ta bili smo zadovoljni sa siromaštvom svojim i mogli smo pogled sina svojega držati za bogatstvo.«

²⁶ Tobija joj reče: »Ne plači! Naš će sin doći tamo zdrav i vratit će nam se zdrav, i tvoje će ga oči vidjeti opet.

²⁷ Jer ja vjerujem, da dobar anđeo Božji njega prati i sve upravlja dobro, tako da će se s veseljem vratiti k nama.«

²⁸ Na te riječi prestade mati plakati i umiri se.

← Glava 4.

Tobija (Šarić)

Glava 6. →