Suci (Šarić)/Glava 9.
← Glava 8.
|
Suci (Šarić) |
1 Abimelek, sin Jerubaalov, otide u Šekem k braći matere svoje i predloži njima i svemu rodu obitelji matere svoje ovo:
2 "Upitajte jedanput otvoreno sve građane u Šekemu: "što je bolje za vas, da su vam gospodari sedamdeset ljudi, svi sinovi Jerubaalovi, ili da vam je gospodar jedan čovjek? Pomislite na to, da sam ja tijelo vaše i kost vaša!"
3 Ovu izjavu njegovu rekoše braća matere njegove pred svima građanima u Šekemu, i srca njihova privinuše se Abimeleku, jer oni sebi rekoše: "Naš je brat."
4 Dadoše mu sedamdeset šekela srebra iz hrama Baal-Beritova. Ovim najmi sebi Abimelek ljude bez posjeda i drzovite, koji se pridružiše njemu.
5 On pođe onda u kuću oca svojega u Ofru i pobi braću svoju, sinove Jerubaalove, sedamdeset ljudi, na jednom kamenu. Samo osta Jotam, najmlađi sin Jerubaalov, jer se je bio skrio.
6 Nato se skupiše svi građani u Šekemu i svi stanovnici Bet-Milo, otidoše i učiniše Abimeleka kraljem kod hrasta, koji stoji u Šekemu.
7 Kad to javiše Jotamu, otide on, stade na vrh gore Gerizima i povika im u sav glas: "Čujte me, građani u Šekemu, tako vas Bog čuo!
8 Jedanput pošla drveta da pomažu sebi kralja. Rekoše maslini: 'Budi naš kralj!'
9 A maslina im reče: 'Zar ja da ostavim pretilinu svoju, koju na meni slave bogovi i ljudi, pa da idem da vladam nad drvećem?'
10 Tada rekoše drveta smokvi: 'Dođi, budi naš kralj!'
11 A smokva im reče: 'Zar ja da ostavim sladost svoju i krasni plod svoj, pa da idem da vladam nad drvećem?'
12 I rekoše drveta vinovoj lozi: 'Dođi, budi naš kralj!'
13 A vinova loza reče im: 'Zar ja da ostavim vino svoje, koje veseli Boga i ljude, pa da vladam nad drvećem?'
14 I rekoše sva drveta trnu: 'Dođi, budi naš kralj!'
15 A trn odgovori drvetima: 'Ako doista hoćete mene da pomažete sebi za kralja, onda dođite i sklonite se u sjenu moju; ako li nećete, onda neka izađe oganj iz trna i spali cedre libanonske!'
16 A sada! Ako ste vjerno i pošteno radili, kad učiniste Abimeleka kraljem, i ako ste dobro učinili Jerubaalu i kući njegovoj i nagradili mu ono, što je učinio -
17 Vi, za koje se je otac moj borio i život svoj izložio i koje je izbavio iz ruku Midjanaca,
18 A vi danas ustadoste na kuću oca mojega i pobiste sinove njegove, sedamdeset ljudi, na jednom kamenu i učiniste kraljem Abimeleka, sina sluškinje njegove, nad građanima u Šekemu zato, što je brat vaš -
19 Ako ste dakle danas vjerno i pošteno radili prema Jerubaalu i kući njegovoj, onda se veselite s Abimelekom, a on neka se veseli s vama!
20 Ako li nijeste, neka iziđe oganj od Abimeleka i spali gradane u Šekemu i Bet-Milu, i neka izađe oganj od građana u Šekemu i od Bet-Milu i spali Abimeleka!"
21 Tada pobježe Jotam i skloni se. Otide u Beru i ondje ostade bojeći se brata svojega Abimeleka.
22 I vladao je Abimelek Izraelom tri godine.
23 I posla Bog razdor među Abimeleka i među građane u Šekemu, tako da se građani u Šekemu iznevjeriše Abimeleku.
24 Tako se je imao osvetiti zločin učinjen na sedamdeset sinova Jerubaalovih i krv njihova doći na brata njihova Abimeleka, koji ih je bio ubio, i na građane u Šekemu, koji su ga bili potakli, da ubije braću svoju.
25 I građani u Šekemu pometaše mu zasjede po vrhovima gorskim, pa su plijenili svakoga, koji je prolazio mimo njih onim putem. Javiše to Abimeleku.
26 Gaal, sin Obedov, bio je naime došao sa svojom braćom, i oni su se bili nastanili u Šekemu. A građani se u Šekemu pouzdaše u njega.
27 Kad su bili izašli u polje i u svojim vinogradima imali berbu i gnječili grožđe, prirediše veselje, odoše u hram boga svojega, jedoše i piše, i psovali su Abimeleka.
28 Gaal, sin Obedov, povika: "Tko je Abimelek i tko smo mi Šekemljani, da mu moramo služiti? Nije li on sin Jerubaalov, a Zebul njegov upravitelj? Budite radije podložni ljudima Hamora, oca Šekemova! Zašto da njemu budemo podložni?
29 O kad bih ja imao u svojoj ruci taj narod! Protjerao bih Abimeleka." Tada rekoše Abimeleku: "Pojačaj vojsku svoju i kreni!"
30 A kad je Zebul, upravitelj gradski, čuo izjave Gaala, sina Obedova, razgnjevi se vrlo.
31 On posla tajno glasnike k Abimeleku i poruči mu: "Evo, Gaal, sin Obedov, dođe sa svojom braćom u Šekem. Oni sad bune grad proti tebe.
32 Ustani dakle noću s ljudima svojim i zasjedi u polju!
33 Rano ujutro, kad sunce ograne, digni se i udari na grad! Kad on onda s ljudima svojim izađe proti tebi, učini s njim, kako ti dolikuje!"
34 Tada usta Abimelek noću sa svima ljudima svojim. Zasjedoše Šekemu u četiri čete.
35 Kad Gaal, sin Obedov, izađe i pred vrata gradska stade, ispade Abimelek s ljudima svojim iz zasjede.
36 Gaal ugleda ljude i reče Zebulu: "Eno dolaze ljudi svrh gore!" A Zebul mu reče: "Od sjene gorske čine ti se ljudi."
37 Ali Gaal potvrdi još jedanput: "Eno, ljudi silaze s visa! Druga četa dolazi od čarobničkog hrasta."
38 Tada mu doviknu Zebul: "Gdje su ti sada velika usta? Ti si bio onaj, koji se je rugao: "Tko je Abimelek, da mu moramo biti podložni? Pa to su ljudi, koje si prezreo. Izađi sada i bori se s njim!"
39 I izađe Gaal pred Šekemljanima i pobi se s Abimelekom.
40 Ali ga Abimelek natjera u bijeg, i on pobježe pred njim.
41 Dok je Abimelek ostao u Arumi, istjera Zebul Gaala i braću njegovu. Tako nijesu mogli dulje da ostanu u Šekemu.
42 Kad sutradan izađoše ljudi u polje i javiše to Abimeleku,
43 Uze on vojsku, razdijeli je u tri čete i namjesti je u zasjedu u polju. A čim vidje, da su ljudi izašli iz grada, skoči na njih i pobi ih.
44 Sam Abimelek udari s četom svojom i postavi se kod vrata gradskih, a druge dvije čete udariše na sve one, koji su bili u polju, i pobiše ih.
45 Tada je Abimelek cijeli dan udarao na grad. Kad zauze grad, poubija stanovnike, razori grad i posu so po njemu.
46 A kad to čuše svi stanovnici kule šekemske, otidoše u podrum u hramu boga Berita.
47 Čim dojaviše Abimeleku, da su se tamo skupili svi stanovnici kule šekemske,
48 Izađe on sa svima ljudima svojim na goru Salmon. Tamo prihvati Abimelek za sjekiru, odsiječe granu od drveta, podiže je i metnu je na rame svoje. A ljudima svojim zapovjedi: "Što vidjeste da sam ja učinio, to brzo činite kao ja!"
49 Tada i svi ljudi, čovjek za čovjekom, odsjekoše granu od drveta, pođoše onda za Abimelekom, pometaše grane nad podrum i zapališe tako njima podrum. I tako izginuše svi stanovnici kule šekemske, oko tisuću ljudi i žena.
50 Potom otide Abimelek na Tebes, opkoli Tebes i osvoji ga.
51 Usred grada bila je tvrda kula, u koju su bili pobjegli svi ljudi i žene, svi stanovnici grada. Oni zatvoriše za sobom vrata i popeše se na krov kule.
52 Abimelek dođe sve do kule i htjede udariti na nju. Kad se posve primakao k vratima kule, da je zapali,
53 Baci jedna žena gornji mlinski kamen na glavu Abimeleku i razbi mu lubanju.
54 On brzo viknu momka, koji mu nosio oružje, i zapovjedi mu: "Izvadi mač svoj i ubij me! Inače reći će se za me: Žena ga je ubila." I probode ga momak njegov, i on umrije.
55 A kad vidješe Izraelci, da je mrtav Abimelek, vratiše se svi k svojoj kući.
56 Tako plati Bog Abimeleku za zločin, što ga je bio počinio na ocu svojemu ubivši sedamdeset braće svoje.
57 Isto tako dade Bog, da svi zločini ljudi u Šekemu natrag padnu na njihovu glavu. Tako se ispuni na njima kletva Jotama, sina Jerubaalova.
← Glava 8.
|
Suci (Šarić) |