Stranica:Ruski pripovjedači (1894).djvu/220

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Ova stranica je ispravljena


nego su zahtievali, da se prilagodi ruskoj samobitnosti, da preradjena postane organičnim elementom ruskoga života. Evropska je kultura samo sredstvo, a nije cilj za razvoj ruske samobitnosti. Rusija je velika, osobito u duhovnom, moralnom smjeru. Ona je viša od drugih država kao predstavnica moralnoga načela. Ovo moralno načelo primirit će napokon sva protuslovlja zapadnoga života i osnovana na njemu ruska kultura dovršit će zgradu kulture evropske. Moralno načelo — načelo je ljubavi, koja je viša od svih političnih i ekonomijskih pojava. Zato koristeći se evropskom kulturom kao sredstvom, ne smije se zaboraviti, da cilj Rusâ nije postati Evropejcima, nego da se u Rusâ probudi zasnula, od robovanja pred Evropom zamukla samobitnost.

Radnje samoga Dostojevskoga podavale su »Vremenu« velik uspjeh. Uništila je novine studija, jedna od najčudnijih, koja je izišla u Rusiji, razprava Strahovljeva »Pitanje sudbine«. Nitko je nije pojmio. Mnogi u obćinstvu ostaše nezadovoljni, držeći, da je u njoj izražena antipatija k Poljacima; »Mosk. Vjedomosti« držale su članak za rezak polonofilski »profession de foi«, a petrogradska cenzura zabrani žurnal.

Brat Dostojevskoga pokrene »Epohu« g. 1864., ali nije više bilo odziva kao prije. Uto doba umre Dostojevskomu žena od sušice u Moskvi i on ode u Petrograd k bratu, ali za tri mjeseca umre mu i brat. Njegova obitelj ostade bez svega. Dostojevski im je bio jedina nada, te udovica i djeca skupiše se oko njega. Zato Dostojevski umoli staru bogatu tetku u Moskvi, da mu dade 10.000 rubalja, te on nastavi izdavati žurnal u Petrogradu. No trebalo je najprije dobiti ponovnu dozvolu od cenzure za izdavanje. Knjige su izlazile neuredno, pa su se predplatnici tužili. Trebalo je energije. Dostojevski uzme štampati žurnal uporedo u tri štamparije, ne žaleći ni novca ni zdravlja ni silâ; on je sam bio i urednik i korektor, obilazio pisce i cenzuru, popravljao članke, dostavljao novce, sjedio za poslom do 6 sati u jutro, i napokon dovede žurnal u kolotečinu, ali je bilo prekasno. God. 1865. ostade samo 1300 predplatnika. Valjalo je list obustaviti, Dostojevski je već bio dužan 16.000 r. na