Stranica:Ruski pripovjedači (1894).djvu/210

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Ova stranica je ispravljena


mirivala su se protuslovlja; što je u drugih stvaralo nesklad, od njega je odjekivalo harmonijom.

Veliko, razkomadano pleme slavensko nahodi u njemu iznova svoje jedinstvo. Genij je vrstan učiniti u jedan dan ono, oko čega se muče viekovi; jer stvara atmosferu višega svieta, u kojem i protivnici vide, da napokon rade za istu svrhu, jer odkriva eru velikoga opraštanja, kad se protivnici na areni napredka primiruju i redom rukuju.

Medjutim Turgenjev je pripadao po čuvstvu i stvaranju jednomu plemenu, no po sili više filozofije pripada cielomu čovječanstvu. Ova filozofija spojila se je u njega s krotkošću, s ljubavlju k životu, s milosrdjem prema živim bićima, osobito prema žrtvama nesreće. On je vruće ljubio to biedno čovječanstvo, često doduše sliepo, ali i često varano od svojih vodja. Njega je privlačila težnja k dobru i istini, njegova je rieč bila — rieč pravednosti, ljubavi i slobode!