U kojem cvili zdvojni plač AndromlJhin, A ko nav riče Ahilejev gnjev. 'Nanovo ja ću uz nju dugo sjedjeti Očiju plamnih pa ću poći van, Omamljen suncem i cvrčanjem cvrčaka., Da dalje snivam prekinuti san . . . . Pred šator moj, dok simje rn,ore šumori, Borci su stigli. Stoji zveket, bat. Mlađan i sjajan u kola sam skoči<J. 1 puče bič. 1 rznu desni at. Junak je pao. Bog preda mnom pobježe. Koplje mi leti. 1 sja širok mač. O slave! - Blijed uveče ću ležati U z klik drugova i ropkinja plač.
111. Doći ću, sestro! Al mi reci: gromile Kamenja, nalik na porušen dvar, Crne l' se jošte nad ogradom? Stoji li 1 sada tamo onaj velii bor?
Drži l' ga jošte usred divlje goleti Kameni obruč izgoren i siv? Pred morskim vjetrom svoja njedrla golelJ1W, Nadi.tma l' i sad onaj zelen div? Pod njim, duboko, ispod suhih četina, J oš knjiga leži. - Ariostov ep Djetetu hoće da do kraja ispriča, što vitez može smion, jak i l'jep. Već davno znadem, lcako sablja 1 kako bode dugog koplja rt;
-
247-
wekeće,
