Ona se spusti malo niže, digne uvis samo vrat, spruži prema meni plosnatu glavu i zagleda se u m€. Bio sam od nekoga već čuo, da pog·led zmijin omamljuje, ali ja ne osjetih od toga ma baš ništa. Malene, okrugle oči' gledale su u me, blistave i gotovo vesele. Vidjeh odmah, da se zapravo nemam čooa bojati; i bijaše me samo strah, da je ne prestrašim i ne nagnam u bijeg. Najedamput nadme dva žućkasta pOlumjeseca iza ušiju pa zine, zapaluene dugim račvastim jezikom i maknu tri puta glavom kao da njome o nešto udara. Meni se pričini, da sam razumio, što bi ona od mene htjela. Trgnem nekoliko koraka natraške i opet stanem. Ona se vij ugajući spusti dolje; uđe u veću kamenicu. Zapliva dva tri puta po njoj; prođe u drugu, obađe je kao da i u njoj nešto traži. J oš je nekoliko puta išla iz jedne u drugu praveći sve uže vijugave zavoje, da. bi čitava plivala u onome uskom prostoru. Onda se pope uza zid i začas je nestade. - Ha! kliknuh, sretan, što sam vidio jednom i ja guju i baš tako veliku i tako dobru. - Zmija! Zmija! Vidio sam zmiju! zatrčah se preko dvorišta i uđoh kličući u kuću. Pođoh ravno u kuhinju. - Zmija! Mazgar Jakov i navda.r Šalta sjedjeli su u blag~ danskom odijelu i gledali, što dvije sluškinje, Keka i Ure, rade. Zar zbilja? Guja? začudi se Jakov.
-&. -
