Stari Žura

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Stari Žura
autor: Zlatan Jakšić




Isprva je i on prosi
ka prošjaci ostali
- na škini je dite nosi
i pari je puno mali;
radili su jaganjci Božji,
krunica u ruci
i puno nevojni klobuci,
i pri nego bi se za zlicu maši
letili su pusti Očenaši.

Kasnije mu se učinilo puno
za dva lista blitve
govorit tolike molitve,
pa je od svega
ča je moli pri
ostavi samo tri
i to ne prave molitve kako vaja,
niti molitvice od početka do kraja
nego tri retaja.

Prvi je retaj izdila:
Bog van da, braćo mila,
i pozlatila van se svaka –
pa bi odma zaplaka,
jer je zna da takon molitvon
ni srca taka.

Zato druga molitva
- Gospa van blažena dala –
nikad ni izdala,
jer je svaka žena po Gospi znala
da Žura od glada jedva diće
pa su davale kruha, vina i piće,
svašta su davale braške žene
u špali Gospe blažene.

- Isukrst van da! –
bila je treća
molitva najžešća,
i ona se duperala
kad bi svaka nada propala,
kad bi zavonjala pečena riba
i od cilega vina nastala potriba.

A Bračani su teško mogli odolit
kad jih Isukrston stane molit
pa su činili za stolon mista
za jubav Isusa Krista,
koji je uči da se poštuju siromasi
Bračani i Vlasi.

Zašto je stari Žura
u najvećon potribi
priziva u pomoć Isusa, a ne Boga?
I zašto je Isukrston zaklinja,
kad pomoću Boga ni moga?

Sigurno je stari siromah ćuti
da su daleki i tanki Božji puti.
Ili je stari Žura bi moderan
pa je zna još ondac
da sin može više nego otac.