Kako morski slapi pretvrdu pećinu
z gustim udaranjem ne mogu vmehčati,
tako iz očiju suz mojih godinu
tvoja, Chlori, tvrdnost niš ne da valjati.
Kak je srce tvoje čvrsto zamrznjeno
i s čim veću k meni skazuješ himbenost,
tak je z ognjem moje gusto obtršeno,
s tim ja bolju hranim proma tebi vernost.
S čim ja batrivije gotov sam trpiti,
s tim manje pri tebi vidim smilovanje;
ako kada ufam milošću dobiti,
srditim pogledom činiš mi spoznanje.
Postani neg gluha momu zazivanju,
vnoge moje muke naj ti budu radost;
srce ne okreni milom zdihavanju,
još moje skončanje primi za nasladnost.
Ja podpunom želim tvoj se nazivati
dok kotriga bude živa u životu
i napokon smrti jednako bivati
sluga i prijatelj po vsem tom nazlobu.
