Zpunilo se biše leto
Od svetoga narojenja
Zvrh sedamnajst stotin treto:
A od gradje grada Senja
Zvrh dvi tisuć dvisto više
I dvajst i šest, kot se piše.
Glas dohodi od Jakina,7
Ter Senjanom daje znati;
Da se mogu pak Forbina
V ove kraje nadijati:
Jaku silu koji pelja,
Da zatre Senj do temelja.
Jer mu zada mnoge škode13
V ovo kratko dvih lit vrime,
Zarobeć mu ljude, brode
I kršeć mu glasno ime.
Stvar osvete jest vridnija,
Čim je misal hrabrenija.
Al Senjani nepokojni19
Dugo čekat ove rate,
Dokle dojdu brodi bojni
Domovinu njim rvati,
Misle sami iskat stiku,
Toga gosta za priliku.
Ter da prem u zimsku dobu25
I more je suprotivo,
U ko doba teplu sobu
Iziskava sve što j ' živo.
A kad s vetri zimno more
Valja slape kako gore?
Ne gljedeći svega toga,31
Sto velike sile straši,
Videć sminost srca svoga
Herkaju se sami naši;
Da se grožnjam vidit dadu,
Kih je manji strah u gradu.
Zmed ostalih Lalić mladi37
I Butković uzeše svet
Junačkoga glasa radi,
Š njimi drugih do pedeset,
U jednoj fušti i kaiću
Idu skusit svoju sriću.
Pustihu se v sinje more,43
Nit vetrov nit zime gljedeć
S jakimi se slapmi bore
Se na silu mora vozeć
Ogljedaju svaku stranu
Da Franceze gdi zastanu.
I pakle jur obajdohu49
Mnogo more i otoke,
Ter još nigdir ni najdohu
Puta svoga prave zroke,
Na dalje ih smina želja,
skusit sriću kugod, pelja.
Trabakulu nut zapaze,55
Od Napulje to brod biše,
Vred' prot njemu vzamu staze,
I na njega navališe:
Mornari se u big dahu,
Senjani brod obdržahu.
Buduć korub pun i ulja,61
Poslaše ga k domovini,
Tako prvu sriću Pulja
S božjim darom Senju čini,
Al će dati njim još veća
Dobar bog i dobra sreća.
V dubrovačke otud kraje67
V samoj fušti otidoše;
Kadi gusto krat pristaju,
Ki se Franci privrgoše,
Buduć to Senj daleč 'z oka,
I tak stanju manje zroka.
Dovažuć se blizu luke,73
Maslinicom koju zovu,
Zapaziše sebi k ruke
Prispivati sriću novu:
Brod veliki, zvan trtana,
Jadri k luki iskat stana.
Oni pod bok od te luke79
Svoju fuštu zaslonihu
Na trtanu stavit ruke
Prij spodobno ne hotihu,
Šest topov imajuću,
I v jadra se ufajuću.
V Maslinicu kad pak vnide,85
Spraveć jadra, sidra spusti;
Tad Senjani dobu vide
Da se na nju juriš pusti.
Čim je v boju već rezika,
Dobitniku j' veća dika.
Oštro dakle navališe91
Na trtanu senjski lavi,
Velik oganj tu podniše,
Ali (hvala bogu) zdravi
Obladaše ti hajduci,
Skaćuć s golom sabljom v ruci.
V njoj pšenice zadobiše97
Već od osam tisuć starov:
Šest lumbarad, mnogo više
Teških pušak i mužarov.
To peljahu z grčke strane,
Da francusku vojsku hrane.
Siti naši s tim ne bihu103
S dobrom srićom na ve zvani
Nadalje se otputihu
V svojoj fušti i trtani,
Puklim morem jadreć idu,
Doklem na cilj sriće pridu.
Al ni srića ne odlači;109
Brod veliki marciljanu,
Ku brunčenic trinajst jači,
I još drugu malo manju,
Pune ulja zadobihu
I junački posvojihu.
Dvi trtane jošće više115
Obe takoj pune ulja,
Silnom rukom zadobiše
Ter prez smrti, ne prez žulja:
Da se svit i more čudi,
Ka je jakost v ovih ljudi.
Tako srićni i čestiti121
Z glubin mora dalekoga
Vratihu se osobiti
Vojnici do stana svoga:
Sudi svite sad po tomu,
Ako ih je strah na domu?
Gospodinu bogu slava,127
Ki Senjane tako mili.
A vojvodi zdrava glava,
I svim, ki su š njim hodili
Vridni perja, ti junaki,
I vojvodstva vridan svaki.
Ovu pismu njim na diku133
Domorodac verni spravi:
A ostalim na priliku:
Da se svaki trsi k slavi.
Kom bi Senj vazdar glasan
I viteškom dikom pasan.
A ti Senju staroviki139
Verni bogu i cesaru
Rasti svak dan k većoj diki,
U milošće božje daru.
Ne pristani v dobrom činu,
Ljubeć bratju i družinu.
