Satir/1. dio/IX.

Satir iliti divji čovik — Prvi dio: Satir piva u verše Slavoncem
autor: Matija Antun Relković

IX. Moljba

Jošter jedan običaj imade,
tog Slavonac inesetni znade,
i ovaj se kod njih "moljba" zove,
jer u svetac na posao zove.
Lip običaj i dostojan fale,
al se ljudi sada š njime šale,
jer ni moljba za moguće ljude,
neg sirote udovice hude,
koja nejma čime uzorati
niti sebi hrane dobaviti.
Stari ljudi, to je kod njih bilo
ova moljba jedno dobro dilo,
koje oni činiše ubogu,
da bi samo ugodili Bogu.
Jer Isukrst vam ovako veli,
koji vami svim spasenje želi:
"Uistinu ja govorim vami,
da sirota bit će uvik s vami;
ali tkogod što siroti dade,
neka dobro onaj svaki znade,
ako bude to u moje ime,
dat će mu se u najskrajnje vrime.
Tko će dobro učiniti komu,
nek učini onom ubogomu,
koji njemu nejma čim platiti,
niti truda na svitu vratiti.
Dat će mu se svekoliko gori
baš moj otac u nebeskih korih.
Al ako ti onomu učiniš,
koji ima, pak i plaću primiš,
nećeš za to drugu primit gori,
jere si ju već imao doli".
Ako dakle hoćeš dobro dilo
učiniti, ko je Bogu milo
i po tvoju istu dušu dobro,
čini ovak' ti, moj dragi pobro:
kad te moli koja udovica
jali druga koja sirotica,
uradi joj ti od dobre volje,
na 'nom svitu bit će po te bolje,
o tvom trošku, a ni od nje plaće,
jer onamo teb' Sabaot da(t) će.
A mogućnu što na moljbu ideš,
nejmaš ništa izvan što pojideš.
A još ni to nije dobro dilo,
jer mogućnu, ni siroti bilo.
Drugačije da taj boljar znade,
koliko ga takva moljba stade,
on ju ne bi nigda sastavio
ni svojim se dobrom rastavio.
Jer on skupi stotinu čeljadi,
koje stari(h), ali višje mladi(h),
kolje vola i gdikoje jagnje,
kupi sino il pšenicu žanje,
pak je ondi tri puta nahrani
i piti jim ništa ne zabrani.
Al poćuti što mu se dogodi,
jer zlo vrime baš onda pogodi,
i ako je baš i dao misu,
poslenici al' ju čuli nisu.
Zarad toga i Bog se rasrdi,
što se njemu svetkovina grdi,
pak on vitra i pošalje leda*
i boljaru uraditi ne da,
neg potuče njemu kukuruze,
kad je vidi, poliju ga suze.
Ako ne bi baš ni toga bilo,
opet njemu ne valjade dilo,
jere moljba višje kvara čini,
nego hasne onaj dan učini.
Utiču se pak zločesto rade,
mlogo puta s gazdom se inade:
"Ako sam ti na moljbu došao,
ja ti nisam za novce pošao,
niti ćeš mi novci naplatiti,
što sam vridan, ono ću raditi".
A kad gazda esapiti lati,
al se njemu ni polak ne plati,
nego najde da je višje dao
nego žita u hambar sabrao.
Što je hasna s takvim dilovanjem
i u svetac moljbom poslovanjem?
Više valja četvero čeljadi,
što prez sveca teb' za novce radi,
neg da skupiš stotinu na moljbu
pak da vazdan š njima imaš koljbu.
Teb' se čini da je jeftinije, -
proesapi, vidi(t) ćeš da nije.