Samotna ljubav

← Naslovnica

Samotna ljubav autor: Antun Gustav Matoš

Ponoć već je prošla, svjetlo mi se gasi,

Na baršunu crnom leži teška noć;

Čelom mi se truni spomen tvojih vlasi —

Ljubavi daleka, kad ćeš, kad ćeš doć?

Otišla si. Gdje si? Ko da umrla si,

Udaljenost ima smrti tužnu moć,

Srcem srsi, strasti, dušom sumnje, strasi —

Poginut ću noćas i za dragom poć.

— Ljubav nije sreća! — znaš li kad mi reče?

— Ljubav, to je rana, i ta rana peče,

— Ljubav boli, boli, kao život boli,

— Teško, teško onom koji jako voli. —

Nisi pravo rekla. Ljubav bol je, plamen,

Ali muči samo kad sam sâm — ko kamen.