Razgovor ugodni/Pisma od rata Jure Kastriotića i Republike mletačke

Razgovor ugodni naroda slovinskoga — Pisma od rata Jure Kastriotića i Republike mletačke
autor: Andrija Kačić Miošić

Pisma od rata Jure Kastriotića i Republike mletačke, koji se učini na 1447.

Rano rani Zakarija bane
ter govori staroj majci svojoj:
„Ostaj z Bogom, mila majko moja!
Evo idem do divojke moje.“

Majka njemu besidila biše:
„Ne od' tamo, drago dite moje!
Dukađin je davno pribolio,
koji ište rusu glavu tvoju.

Zasišće ti u gori zelenoj,
udariće na te iznenada
ter će tebe, sinko, pogubiti,
mene tvoju majku razcviliti.“

Zakarija majke ne slušaše,
već otiđe g dvoru divojčinu.
Zdravo bane do divojke dođe
i zdravo se natrag povratio.

Kad ulize u luge zelene,
loša mu je doskočila srića:
dočeka ga Dukadine bane
u busiji u gori zelenoj.

Iz busije udari potajne
ter pogubi Zakariju bana
i njegova Bogom pobratima,
po imenu Crnojević Pavla.

Osta jadna ljuba Dušmanića,
po imenu Božica banica,
kukajući kano kukavica,
a privrćuć kano lastavica,

i brez sinka i brez zaručnika
u Dainu, gradu bijelomu.
Al evo ti rata žestokoga!
Knjigu piše dužde Mlečanine

ter je šalje od Skadra gospodi,
ovako je njima besidio:
„Kako bilu knjigu razgledate,
od Daina ključe zapitajte;

postavite moje vitezove,
neka brane Dain na krajini,
jere ga je meni darovala
udovica neboga Božica.“

Kad gospoda knjigu proučiše,
od Daina ključe zapitaše,
postaviše u grad vitezove,
sve vojnike dužda mletačkoga.

Kad je Jure glase razumio,
to je njemu puno žao bilo;
skupi vojske trinajest iljada
ter otiđe g Dainu bilomu.

Sa svi ga je strana obsidnuo
pak ga bije silenim topovim.
Knjigu piše mlađan kapetane
iz Daina, grada bijeloga,

ter je šalje duždu mletačkomu.
U knjizi je duždu besidio:
„Kupi vojsku, mili gospodare,
i šalji je na pomoć Dainu,

kogano je Jure obsidnuo,
ovo ima tri nedilje dana,
ter ga bije ognjenim topovim,
juriš čini, lagum podkopaje.“

Kad je dužde knjigu progledao,
skupi vojske petnajest iljada
ter je šalje na pomoć Dainu
i prid njome Jurić đenerala.

Jurić biše roda junaškoga,
mlado momče puno ponosito,
družini je svojoj besidio:
„Poslušajte, mila bratjo moja!

Na glasu je Skenderbeže bane,
da je silni junak na krajini,
al u njemu ne ima junaštva,
neg izdaje i turske privare.

Nejma Jure od boja zanata,
ne diluje dilo od junaka,
već se skita po gori zelenoj
ter zasida kano pustaija.

Evo vami tvrdu viru dajem,
kad ugleda moju silnu vojsku
aramija Skenderbeže bane,
pobignuće natrag brez obzira.“

Ne fali se Skenderbeže bane,
već ponizno svituje vojnike.
Ovako je Jure besidio:
„Arbanasi, moji vitezovi!

Ide na nas vojska principova,
prid njome je Jurić đenerale,
valja danas š njome bojak biti
i junašku sriću prokušati.

Nije ovo bojak biti s Turcim,
već s Latinim, mudrim Talijancim,
i s Hrvatim, na glasu konjicim,
koji će nam puno dodijati.

Poslušaj me, Musa kapetane!
Ti ćeš udrit s vojskom na Latine,
ja ću s mojim krilom udariti
na konjike, mlade Dalmatine.

Ti viteže, Vranjanine kneže,
udarićeš s pišcim i konjicim
na vas dundar dužda mletačkoga,
u komu su mladi Arbanasi.

Al vas molim, mila bratjo moja,
nerođena kano i rođena,
kad duždevu vojsku razbijete,
pustite je zdravu i veselu
pobignuti Skadru bijelomu.

Nisu Turci, nego bratja vaša,
koji jednu viru virujemo,
nit je lipo, niti je pošteno,
da njiovu krvcu prolijemo.“

Pak podiže svoje vitezove,
deset iljad' pišac' i konjika;
tri iljade ostavi vojnika
pod Dainom, gradom na krajini.

Maleno je postajalo vrime,
sritoše se dvi vojske ognjene,
sritoše se ter se udariše
crnim praom i teškim olovom.

Udri Musa na Latine mlade,
al se brane kano vitezovi;
a Skenderbeg udri na Hrvate,
al ji s mista pomistit ne može.

Vranjanin je s vojskom udario
na vas tabor dužda mletačkoga,
al u njemu junaka ne biše,
neg čobana i mladi težaka

od lijepe zemlje Arbanije,
koji nisu boja ni vidili,
kamo li su glave odsicali;
pobigoše glavom brez obzira.

Ostadoše Hrvati junaci
i Latini, mladi Talijanci,
bojak bijuć od jutra do podne
nasrid polja blizu Skadra grada.

Zdravo došli Skadru bijelomu
bojak bijuć, natrag uzmičući.
Osta mrtvi nasrid polja ravna
dvi iljade duždevi delija.

Iljadu ji živi ufatiše
i Dainu gradu povedoše;
al je Jure srca milostiva,
sve ji pusti g dvoru bijelomu.

Osta mrtvi Jurini delija
tri stotine mladi Arbanasa,
sedamdeset još saviše biše
mrtvi ljudi, Barlecio piše.