Poglejte, žene drage, kako je ljubav jaka,
da zna u lovca preminit iz dijaka
ter sobom nosi prečudnu malu pticu,
ni spedajm duga, črlenu ma glavicu.
Ako vam je draga,
ne stoji vnogo blaga,
ali dobro paz'te da, kad ljuta postane,
u koje duplo tiho se ne prekradne.
Peruti nima, od zime vazdar drhće,
v toplo mesto zapuzit vsa hlipeće,
kamo ako dojde
ter joj jad ne projde,
dotmar se vtiska i ne prestavši vije
dok belu pinu po životu prolije.
Med vami, žene, najveselija biva,
u vašem krilu prec povojlno počiva,
misal zna spuniti,
vsakoj ugoditi;
samo je rizično, kad s klunom golo takne,
il koža pukne il se vrlo namakne.
U vsakom mestu, a najmre u tesnosti,
hvale je vridna i puna ljubeznosti,
koti sokol friška;
kad se gladi, stiska,
onda se napuhne i rep kot pav nadigne,
vrla ta bude koja ga doli prigne.
Neg jedno samo potribno j' obznaniti:
da joj ne daste nad mesom prenagliti,
ar će s krofom metat,
nujna, trudna ležat,
tad ju neg gusto v rukah pronašajte,
nigda i nigda glavicu izmivajte.
