Psalam 42 (41)
| Biblija, ekumenski prijevod; preveo: Tomislav Dretar Psalam 42 (41) |
- 1
- 2 Kao što jedna košuta naginje se
- nad vodenim tokom,
- tako moja duša naginje se
- prema tebi, moj Bože.
- 3 Ja žeđam za Bogom,
- Bogom živućem:
- Kad ću ja moći ući
- i pojaviti se licem k Boguđ
- 4 Dan i noć,
- moje su suze moj kruh,
- kad mi se kaže svaki dan:
- ”Gdje je tvoj BOGđ“
- 5 Ja se prepuštam
- zazivanju vremena
- kad sam prošao vrata,
- da me vodi2 sve do kuće Božje,
- između krika od radosti i hvalospjeva,
- jedno mnoštvo blagdansko.
- 6 Zašto uzmičeš, dušo moja,
- i uzdišeš nada mnomđ
- Uzdaj se u Boga!
- Da, ja ću ga opet slaviti,
- njega i njegovo lice koje spašava.
- 7 Moja se duša povila uz mene, o moj Bože,
- zato te ja zazivam
- od Jordana; od vrhova Hermona,
- i brda Miceara1.
- 8 Valovi *ponora dozivaju jedan drugog,
- u buci tvojih vodopada.
- Slamajući se i kotrljajući,
- svi su tvoji valovi prešli preko mene.
- 9 Danju, GOSPOD ostvarivaše svoju vjernost;
- noću, jato opjevavah,
- i molih Boga koji je moj život2.
- 10 Ja hoću reći Bogu stijeni svojoj:
- ” Zašto si me ti zaboraviođ
- Zašto mi je otići, turoban
- i potisnut od neprijateljađ“
- 11 Moji udovi su zgnječeni,
- moji me protivnici vrijeđaju
- govoreći mi svaki dan:
- ” Gdje je tvoj Bogđ“
- 12 Zašto uzmičeš, dušo moja,
- i jecaš nada mnomđ
- Uzdaj se u Boga!
- Da, ja ću ga opet slaviti,
- njega, spasenje svojeg lica i svog Boga.
