Psalam (Šarić) 17.
| Psalmi (Šarić) |
Molitva Davidova.
1Gospode, čuj stvar pravednu, pripazi na vapaj moj, poslušaj molitvu moju iz usta bez varke!
2Od tebe neka se izreče sud moj: oči tvoje gledaju, što je pravo!
3Ispitaš li srce moje, pretražiš li ga noću, staviš li me na kušnju: nećeš naići ni na što opako;
4Usta moja nikad ne sagriješiše u toj žurbi ljudskoj; sačuvah riječ usta tvojih.
5Pravu stazu ne ostavi hod moj; na putovima tvojim ne posrnu korak moj.
6Tebe prizivljem; jer me ti uslišiš, Bože, prigni mi uho svoje, čuj riječ moju!
7Učini čudo puno dobrote, ti pomoćniče onima, koji se utječu k tebi od buntovnika proti pravima tvojim!
8Kao zjenicu oka čuvaj me! Skrij me u sjenu krila svojih
9Od bezbožnika, koji me pritiskuju tvrdo, od neprijatelja mojih, koji me opkoljavaju požudno!
10 Oni zatvoriše srce svoje bešćutno, govore drsko ustima hvalistavim.
11 Korak za korakom prisluškuju nas; oštro vrebaju oči njihove, da nas sruše,
12 Kao lav željan plijena, kao lavić, koji se zgurio u potaji.
13 Digni se, Gospode, stani mu nasuprot, sruši ga, spasi život moj mačem svojim od bezbožnika,
14 Rukom svojom, Gospode, od ljudi, od ljudi ovoga svijeta, kojima je dio ovaj život, tijelo je njihovo napunjeno dobrom tvojim; sinovi su njihovi siti; preostatak ostavljaju djeci svojoj.
15 A ja kao pravednik gledam lice tvoje; kad se probudim, nagledam se sit prilike tvoje.
| Psalmi (Šarić) |