Psalam (Šarić) 142.

Poučna pjesma Davidova; kad je bio u pećini; molitva.

¹Glasno vičem Gospodu; glasno vapijem Gospodu za milost.

²Izlijevam pred njim tužnjavu svoju, nevolju svoju govorim pred njim.

³Ako i jest duh moj u meni iznemogao, ti znaš stazu moju; na putu, kojim sam išao, postaviše mi zamku potajno.

⁴Pogledaj nadesno i vidi: nemam nikoga, koji pazi na me; nestade mi svakoga utočišta; nitko se ne brine za život moj.

⁵Gospode, vapijem k tebi; velim: ti si utočište moje, dio moj u zemlji živih

⁶Čuj molbu moju; jer sam posve izmoren! Izbavi me od progonitelja mojih; jer su oni meni odveć jaki.

⁷Izvedi iz tamnice dušu moju, da slavim ime tvoje! Tada će se pravednici radosno okupiti oko mene, kad mi učiniš dobro.