Postanak (Šarić)/Glava 45.
| Postanak (Šarić) |
1 Tada se Josip nije više mogao da dulje uzdrži pred svima, koji su stajali oko njega, i povika: "Izađite svi odavde van!" Tako nije bilo nikoga uz njega, kad se Josip dade pokazati braći svojoj.
2 On je plakao tako glasno, da su ga čuli Egipćani, a dočula je za to i kuća faraonova.
3 Josip reče braći svojoj: "Ja sam Josip! Dokle još živi otac moj!" Ali braća njegova ne mogoše mu odgovoriti, tako su bili zaprepašteni pred njim.
4 A Josip pozva braću svoju: "Pristupite samo bliže k meni!" Kad pristupiše bliže, reče: "Ja sam vaš brat Josip, koga prodadoste u Egipat.
5 Ali sad se ništa ne uznemirujte i ne korite sebe zato, što me prodadoste ovamo; jer Bog me posla pred vama, da vas uzdrži na životu!
6 Već dvije godine vlada glad u zemlji, a bit će još pet godina, za kojih neće biti ni oranja ni žetve.
7Ali Bog me posla pred vama, da uzdrži pleme vaše na zemlji i da vam očuva život čudesnom pomoći.
8 Tako me dakle ne poslaste vi ovamo, nego Bog. On me učini ocem faraona i gospodarom cijele kuće njegove i vladarom čitave zemlje egipatske.
9 Pođite sad brže k ocu mojemu i javite mu: 'Ovako poručuje sin tvoj Josip: Bog me učini gospodarom svega Egipta; dođi k meni, nemoj oklijevati!
10 Prebivat ćeš u zemlji gošenskoj i bit ćeš blizu mene, ti i djeca tvoja i unučad tvoja, i ovce tvoje i goveda tvoja i sve imanje tvoje.
11 Ja ću se ovdje brinuti za prehranu tvoju; jer će još pet godina potrajati glad. Ti nećeš osiromašiti s porodicom svojom i sa svim, što imaš.
12 Eto vidite vi i brat moj Benjamin očima svojim, da sam ja, koji govori s vama.
13 Javite ocu mojemu visoko dostojanstvo moje u Egiptu i sve, što doživjeste; onda brzo dovedite ovamo oca mojega!"
14 Tada pade oko vrata bratu svojemu Benjaminu i zaplaka, a i Benjamin zaplaka na prsima njegovim.
15 Onda izljubi svu ostalu braću svoju i sa suzama izgrli ih. Potom su se braća njegova s njime porazgovorila.
16 I u kuća faraonovu doprije glas: "Dođoše braća Josipova!" Faraon i sluge njegove obradovaše se tomu.
17 I faraon reče Josipu: "Pozovi braću svoju, neka učine ovo: 'Natovarite životinje svoje, otidite u zemlju kanaansku.
18 Uzmite oca svojega i porodice svoje i dođite k meni! Dat ću vam onda, što dobra ima u zemlji egipatskoj; jest, najbolje u zemlji uživat ćete.'
19 Dalje te ovlašćujem, da ih pozoveš: 'Uzmite sebi iz zemlje egipatske kola za djecu svoju i za žene svoje, posadite i oca svojega i dođite ovamo!
20 Neka vam ne bude žao pokućstva vašega; jer vaše će biti sve, što ima dobra u svoj zemlji egipatskoj!' "
21 Sinovi Izraelovi učiniše tako. Josip im dade kola po zapovijedi faraonovoj; isto tako opskrbi ih hranom za put.
22 I svakomu dade svečane haljine; a Benjaminu dade trista srebrnjaka i petore svečane haljine.
23 A ocu svojemu posla deset magaraca, natovarenih najboljim plodovima, što ih ima u Egiptu, i deset magarica, natovareni žitom, kruhom i jestivom ocu za na put.
24 Potom otpusti braću svoju, i oni otidoše, izakako ih još opomenu: "Nemojte se koriti putem!"
25 Tako otidoše iz Egipta i dođoše u zemlju kanaansku k ocu svojemu Jakovu.
26 Oni ga izvijestiše: "Josip je još živ, i on je vladar nad svom zemljom egipatskom." Ali njegovo srce ostade hladno; jer im on nije vjerovao.
27 Ali kad mu ispripovjediše sve, što im bio rekao Josip, i kad vidje kola, što ih bio poslao Josip, da ga dovedu, tada oživje duh ocu njihovu Jakovu.
28 I povika Izrael: "Dosta; sin moj Josip živ je još! Poći ću da ga vidim, prije nego umrem!"
| Postanak (Šarić) |