Postanak (Šarić)/Glava 42.
| Postanak (Šarić) |
1 Kad je čuo Jakov da ima žita u Egiptu, reče Jakov sinovima svojim: "Što se još dugo skanjujete?"
2 I nastavi: "Eto, čuo sam da ima žita u Egiptu. Otidite i kupite nam tamo žita, da ostanemo na životu i ne poumremo!"
3 I tako desetorica braće Josipove siđoše da kupe žita u Egiptu.
4 Ali Benjamina, brata Josipova, ne posla Jakov s braćom njegovom, jer se je bojao, da ga ne bi zadesila kakva nesreća.
5 I dođoše među drugima, što su pridolazili, i sinovi Izraelovi da kupe žita, jer je i u zemlji kanaanskoj vladala glad.
6 A Josip je bio upravitelj u zemlji; on je bio, koji je prodavao žito svima ljudima u zemlji. I kad braća Josipova dođoše i pokloniše se pred njim sve do zemlje,
7I Josip kad vidje braću svoju, poznade ih dakako, ali se učini kao da ih ne poznaje, oštro se otrese na njih i reče im: "Odakle dolazite?" Odgovoriše: "Iz zemlje kanaanske, da kupimo žita."
8 Josip dakle prepozna braću svoju, a oni ga ne prepoznaše.
9 I pomisli Josip na sne, što ih nekoć snio o njima, i reče im: "Vi ste uhode, i dolazite ovamo da izvidite, gdje zemlja ima slabo mjesto!"
10 Odgovoriše mu: "Ne, gospodaru, nego sluge tvoje dođoše da kupe žita.
11 Svi smo mi sinovi jednoga čovjeka; mi smo pošteni ljudi; sluge tvoje nijesu uhode."
12 Ali im on reče: "Nije istina, nego ovamo dolazite samo da izvidite, gdje zemlja ima slabo mjesto."
13 Odgovoriše: "Dvanaest je sluga tvojih, svi smo braća, sinovi jednoga čovjeka u zemlji kanaanskoj; ali eto, najmlađi je sada kod oca našega, a jedan nije više na životu."
14 Josip im reče: "Tako je, kako vam rekoh: vi ste uhode!
15 O tom ćete biti prokušani, tako živ bio faraon; ne smijete izaći odavde, dok ne dođe ovamo najmlađi brat vaš.
16 Pošljite jednoga između sebe, da dovede brata vašega, a vi drugi ostajete zatvoreni. Tako će se ispitati vaše izjave, da li je istina kod vas ili nije. Inače ako živ bio faraon: vi ste uhode!"
17 Potom ih dade zajedno zatvoriti na tri dana.
18 A treći dan reče im Josip: "Ako hoćete ostati na životu, onda morate učiniti ovo, jer se ja bojim Boga:
19 Ako ste pošteni ljudi, onda neka ostane jedan između vas braće zatvoren u vašem dosadašnjem zatvoru, a vi drugi možete ići i sa sobom uzeti žito za svoje porodice što gladuju!
20 Ali najmlađega brata svojega morate mi ovamo dovesti, tako će se pokazati vaše izjave kao istinite, i vi nećete morati umrijeti." Oni pristadoše na to.
21 Tada rekoše jedan drugome: "Doista, to skrivismo na bratu svojemu; jer vidjesmo muku duševnu njegovu, dok nas je molio za milost, a mi ga ne počusmo. Zato dođe na nas ova nesreća."
22 Ruben ih prekori: "Ne rekoh li vam? Ne ogriješite se o dječaka! Ali me ne htjedoste poslušati. Tako se sada traži od nas račun za krv njegovu!"
23 Oni nijesu znali, da ih Josip razumije, jer je on s njima razgovarao preko tumača.
24 On se okrenu od njih i zaplaka. Potom se opet vrati k njima i razgovarao je s njima. Onda dade između njih uhvatiti Simeona i svezati ga pred očima njihovim.
25 Potom zapovjedi Josip, da im se napune vreće žita, a pritom da se svakome novac njegov opet metne u vreću njegovu, i da im se dadne hrana za put. Pošto se je tako bio pobrinuo za njih,
26 Natovariše oni žito svoje na magarce svoje i otidoše odatle.
27 A kad jedan od njih u prenoćištu otvori vreću svoju, da nahrani magarca svojega, ugleda novce svoje, što su bili odmah odozgor u vreći njegovoj.
28 On reče braći svojoj: "Novci su moji opet tu, evo ih u mojoj vreći!" I zadrhta srce u njima. Uplašeni pogledaše jedan drugoga i rekoše: "Zašto nam to učini Bog?"
29 Kad dođoše ocu svojemu u zemlju kanaansku, pripovjediše mu sve, što se dogodi i rekoše:
30 "Čovjek, koji zapovijeda u zemlji, otresao se oštro na nas i držao nas za ljude, što dođoše da uhode zemlju.
31 Odgovorismo mu: "Mi smo pošteni ljudi, mi nijesmo uhode.
32 Dvanaest nas je braće, svi sinovi jednoga oca; jedan nije više na životu, a najmlađi je sada kod oca našega u zemlji kanaanskoj.
33 Ali čovjek, koji zapovijeda u zemlji, reče nam: "Ovako ću doznati, da ste pošteni ljudi: jednoga od vas braće ostavite kod mene i uzmite sa sobom, što trebate za porodice, koje gladuju, i otidite!
34 Ali morate mi dovesti najmlađega brata svojega; tako ću doznati, da nijeste uhode, nego pošteni ljudi. Onda ću vam vratiti i brata vašega, i vi ćete moći u zemlji slobodno hoditi."
35 A kad su praznili vreće svoje, svaki nađe zavežljaj novaca svojih u vreći svojoj. Kad vidješe zavežljaje novaca svojih, uplašiše se oni i otac njihov.
36 Reče im otac njihov Jakov: "Vi učiniste da ostanem bez djece: Josipa nema više, Simeona nema više na životu, a sad mi hoćete da oduzmete i Benjamina. Zašto se sve to spušta na me?"
37 Ruben reče ocu svojemu: "Dva sina moja slobodno ubij, ako ti ga ne dovedem natrag! Povjeri ga meni; ja ću ti ga opet dovesti!"
38 Ali on reče: "Moj sin ne ide s vama; brat je njegov eto mrtav, i on osta sam. Ako bi ga zadesila kakva nesreća na putu, na koji morate ići, onda sijede vlasi moje od tuge spraviste pod zemlju."
| Postanak (Šarić) |