Postanak (Šarić)/Glava 34.
| Postanak (Šarić) |
1 Dina, kći Leae, koja je rodi Jakovu, izađe jednoga dana da gleda kćeri te zemlje.
2 A ugleda je Šekem, sin Hiveja Hamora, kneza te zemlje, ugrabi je i silova je.
3 I prionu srce njegovo za kćer Jakovljevu Dinu; on zavolje djevojku, pa joj se udvarao.
4 Zato zamoli Šekem oca svojega Hamora: "Zaprosi mi tu djevojku, da mi bude žena!"
5 I Jakov doznade, da je oskvrnjena kći njegova Dina. Ali, jer su sinovi njegovi bili u polju kod stoke, on je šutio dok se oni ne vrate.
6 Otac Šekemov dođe dakle k Jakovu, da se porazgovori s njim.
7Kad sinovi Jakovljevi dođoše kući iz polja i čuše, što se dogodilo, muka bi ljudima vrlo i razgnjeviše se veoma. Jer onaj nanese veliku sramotu Izraelu time što oskvrni kćer Jakovljevu. Tako se što nije smjelo dogoditi.
8 Hamor im predloži ovo: "Srce sina mojega Šekema prionu za kćer vašu, pa dajte mu je za ženu!
9 Oprijateljite se s nama, i kćeri svoje udajite za nas i kćerima našim ženite se!
10 Prebivajte kod nas, zemlja neka vam stoji otvorena; ostanite ovdje, idite slobodno po njoj i veselite se u njoj!"
11 Dalje reče Šekem ocu njezinu i braći njezinoj: "Da bih ipak našao milost u očima vašim, što zatražite od mene dat ću vam.
12 Zaištite od mene kolikogod hoćete otkupa i darova ženidbenih, ja ću vam dati, što vi od mene zahtijevate, samo mi dajte djevojku za ženu."
13 Tada sinovi Jakovljevi dadoše Šekemu i ocu njegovu Hamoru lukav odgovor, a rekoše tako, jer onaj oskvrni sestru njihovu Dinu.
14 Oni im naime rekoše: "Ne možemo na to pristati, da sestru svoju dadnemo čovjeku, koji nije obrezan; jer je to sramota nama.
15 Mi možemo ispuniti vašu želju samo pod uvjetom, ako se naime sve muško u vas dadne obrezati.
16 Onda ćemo vam davati kćeri svoje i uzimati sebi kćeri vaše i prebivati kod vas i postati s vama jedan narod.
17 Ako li nećete pristati na naš prijedlog, da se dadnete obrezati, onda ćemo uzeti kćer svoju i otići."
18 Njihov se prijedlog dopade Hamoru i Šekemu, sinu Hamorovu.
19 I mladi čovjek nije se skanjivao da prijedlog izvrši; jer je volio kćer Jakovljevu i bio je najugledniji u svoj kući svojoj.
20 I otidoše Hamor sin njegov Šekem k vratima gradskim i rekoše ljudima grada svojega:
21 "Ovi su ljudi miroljubivi prema nama, pa neka ostanu i stanuju u zemlji i neka slobodno idu po njoj; eto, zemlja ima na sve strane dosta prostora za njih. Kćeri njihove uzimat ćemo sebi za žene i davat ćemo im za to kćeri svoje.
22 Ali ljudi će pristati, da se nastane među nama i da postanu s nama jedan narod, samo pod tim uvjetom, ako se među nama sve, što je muško, dadne obrezati, kao što su oni sami obrezani.
23 Njihova stada i njihovo imanje i sva njihova goveda neće li nam onda dobro doći? Udovoljimo im dakle, da ostanu i nastane se kod nas!"
24 I poslušaše Hamora i sina njegova Šekema svi, koji izađoše k vratima gradskim; svi muževi, svi što izađoše k vratima gradskim, dadoše se obrezati.
25 A treći dan, kad su oni ležali u groznici od rane, uzeše obadva sina Jakovljeva, Simeon i Levi, braća Dinina, svaki svoj mač, navališe na grad, koji nije ništa zlo slutio, i poubijaše sve muževe.
26 Ubiše i Hamora i sina mu Šekema mačem, uzeše Dinu iz kuće Šekemove i otidoše.
27 Ostali sinovi Jakovljevi navališe na pobijene i oplijeniše grad, jer oskvrniše sestru njihovu.
28 Njihove ovce, goveda i magarce, što je bilo u gradu i u polju uzeše.
29 Sve imanje njihovo i svu djecu njihovu i žene njihove pohvataše i odvedoše i ugrabiše sve što je bilo u kućama.
30 Ali Jakov reče Simeonu i Leviju: "Baciste me u nesreću jer me omraziste stanovnicima ove zemlje, Kanaancima i Perizejima. Ja imam samo malo ljudi, ako se oni dignu na me, ubit će me i onda sam propao, ja i kuća moja."
30 A oni odgovoriše: "A je li smio on da postupa sa sestrom našom kao s kakvom bludnicom?"
| Postanak (Šarić) |