Masline su uvik iste
žužnjidu od glasih tićih,
a od vitra u reparu
barst se prospe priko kićih.
Srebridu se na maštralu,
zelenilo blisku daju,
krive grane iz gomile
na brimena ženske išaju.
Po konalih vitri viju,
stine od trusa regataju,
i škripjedu mokri grevi
ko jarbuli, usvud po kraju.
Polomit će i uništit,
satart greve s vika u vik...
Ma ostat će maslinade
i pod njima čovik-uvik.
