Plemenitomu i velepoštovanomu gospodinu Hijeronimu Bartučeviću, vlastelinu hvarskomu, vitezu dostojnomu

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Plemenitomu i velepoštovanomu gospodinu Hijeronimu Bartučeviću, vlastelinu hvarskomu, vitezu dostojnomu
autor: Petar Hektorović


Vridni Hijeronime, pošten'je veliko,
  Pohvaljeno ime, naša vela diko,
Budi da (kako vim) život se moj hita
  Nakon šezdeset zim jur šestoga lita,
Ljubav me tva steže uzli nepokojni,
  Izbrani viteže, sve časti dostojni,
Da mi teg bude mil rad tvoga imena
  Kî sam bil ostavil, mnogo je vrimena,
Da budu skladati sej pisni na volju,
  Kako budu znati, u miru najbolju,
Tebe neka pojdu pohodit u gradu,
  Pošadši kad dojdu da t' poklon pridadu
Od mene ovoga kî sam bil vazda tvoj
  Za života moga i kî ću bit tokoj,
I da ti istinim načinom kazuju
  Onim a ne inim od mene kî čuju,
Da ti sam obezan za razgovor mili
  Minutih ovih dan kojim me nadili.
Kî tako nakiti izvarsni razum tvoj
  Da sasvim nasiti dušu i život moj,
Kî mnokrat prištivam i s družbom i sâm ja
  Pametju priživam sva tvoja pisan'ja
Kâ složi naredno, puna svake dike
  I ljupko i medno, da jim nî prilike.
Mev stvari ostale kî godi ih čuju,
  Svi te glasom hvale do neba i štuju,
Veli razumnici, ne mišćane sami,
  Da izvan knjižnici kî su meju nami,
A zatim družina, stavši se razumna,
  Hvali gospodina spametna i umna,
Koji ti na noge kad te se dobavi,
  Zlaćene ostroge s tom častju postavi6.
Ke strane sa svake dostojna te diju,
  Jere časti take tacim se dariju,
Kakov je razum tvoj i tvoje tančine
  Kojih je velik broj i kriposti ine.
I ovdje i svudi ke ti hvalu daju
  Meju svimi ljudi koji te poznaju.
Od ke (ča sam vidil očima mojimi)
  Nî moj najmanji dil mev svimi tvojimi.
Koga s prave vire u svako tve dilo
  Draguješ brez mire sarčeno i milo.
Vela ti hvala bud' na svakoj ljubavi,
  Ča ne plati moj trud, Bog ti sve napravi.
Sad ću se obratiti s željom sarca moga,
  Goruće moliti Stvorca svemogoga
Kî te je okrilil tej časti svitlostju
  I tako nadilil darom i milostju,
Koji ti dopusti da t' se glas prostira,
  Da ti med iz usti kad hoćeš izvira,
Koji ti dâ riči razborite dosti
  Da se tim Hvar diči u veloj radosti,
Kî ti dâ taj razum i mudrost i smin'je
  Da te zna svaki drum za tvoje umin'je,
Kî te svoj daržavi za vikovnju diku,
  Za krunu postavi i za čast veliku,
Kî tebe i rod tvoj proslavi po tebi,
  Dohrani ti pokoj čestiti na nebi.
I on te nastani još u rajskoj slavi,
  Gdi su svi obrani kî su Bogu pravi.

U Starom Hvaru četvartinaste dan miseca setembra drugo godišće otkle Diva porodi nakon tisuća pet sat i pedeset.