Nu srce, nu misal, kaj prudi življenje
kad drugo ni ufat neg strašno trpljenje?
Jedino ufanje človika zdrživa,
kak ono prestane, i žitak skončiva.
Vidiš, vernoj službi kakve zahvalnosti
od nemilne Chlori imaš ljubeznosti;
s čim več suze točiš, roniš zdihavanja,
s tim su nje tvrdnosti vekša radovanja.
Još li ne spoznavaš da ti ni sujeno
na 'vom svitu užit dobro odlučeno;
nu srce, nu misal, kaj prudi življenje
kad drugo ni ufat neg strašno trplenje?
Ovak je Philenus sam sobom protužil,
ljubav izdvojeći, na smrt se odsudil;
s čemernim handžarom prom srcu vudira:
zbogom ostaj, Chlori, sluga tvoj umira.
Tvrda Chlori nato ravno bi dospila,
tužno javčuć, plačuć, mrtvoga ljubila;
al jur već ne prudi srca smilovanje,
okorne tvrdnosti kasno umehčanje.