Ne b' zvizda Danica još zabelila
nit svitla zornica zarumenila,
da pastiri vstaju, skup se zazivaju:
haj, pomoz, Bože,
na polje zrenimo ovce i koze!
Veselo pojdoše z blagom verviti,
z dipljami igrajuć sunce slaviti,
oh, da si blaženo, od Boga stvoreno,
vsim na veselje,
ti daješ pravu kripost i življenje.
Na lipu čistinu kad bihu zašli,
milahne ovčice sito napasli,
kozliči preskakujuć, grmje ogrizujuć,
pojdu prihajat
hladnomu studencu, blago napajat.
Pastir pastiricu k sebi zaziva,
v družbi povojlnoj hlada uživa,
nasladno kušujući, drago obimljući,
za radovanje,
oh, kakvo lipo biva dugovanje!
V grmju zelenom druga dvojica
mesto ziskiva kdi raste rožica,
na notu pofućkuje, v strunu udaruje,
za radovanje,
oh, kakvo lipo biva dugovanje!
Ostala družina, kak srića zgodi,
s pastiricom mladom vrime sprovodi,
kdi jedan ne vtegne, drugi pak priverne,
za radovanje,
oh, kakvo lipo biva dugovanje!
Jur sunce med gore zapalo biše,
veselo proti domu poverviše
dva na dva pjevajući, friško skakajući;
takvo življenje
ne daje turobnosti nit trpljenje.
