Pěvat mi se opet hoće,
Ali ne znam ni sam kako:
Bih li pěvo od veselja,
Pěvajući bih li plako!
Na prozor mi jutros dodje
Bio soko nevidjeni,
Kljuje staklo na prozoru,
dok prokljuje sanak meni:
"Odkud tebi tvrdi sanak
Da još spavaš kad su pětli
Triput zoru već prozvali,
Triput zoru i dan světli?
Medju zemljom i medj nebom
Tvoja cesta još je duga
Do sjajnoga onog hrama,
Kdě će t' ljuba bit supruga.
O diži se, putuj smělo!
U hodu te ništ ne smeta,
Ljubimac si zemlje svoje,
Poznanik si cělog světa.
A krasna je cesta tvoja:
Svuda ravna i jednaka,
Uz nju polja puna cvěća,
Nad njom nebo bez oblaka."
""Moj sokole, moj angjele!
Sa visosti tvoje zreći
Ti drukčije put moj vidiš
Neg po njemu ja hodeći.
Tvom se oku zemlja čini
Zvězda jasna i okrugla;
Iz daljine ti ne vidiš
Da je puna jaza, ugla""
"A ti digni se na krilih
nad zemaljske neravnosti,
Spuža koj' po zemlji puzi,
Mora svaki trn ubosti."
""Ne imam krila ja da letim,
Nit bih ostavit zemlju moga';
Sinak ljubi i zlu majku,
majka i zla sina svoga.""
"Oj pěsniče nesrětniče!
Suh si listak ti na gori,
Koj' od sunca nebeskoga
ne sazrije nego izgori.
Nebo větrom uzdiže te,
A zemlja ti letět ne da;
Medju zemljom tako i nebom
Tvoja duša uvěk preda."
