Od sriće nestalnosti

Izvor: Wikizvor
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Od sriće nestalnosti
autor: Fran Krsto Frankapan




Pravo jesu pridji znali izmisliti,
   da je srića slipa htili nazvistiti,
   ar ona ne gleda nit prava nit kriva,
   još manje razštima vridna il nevridna.
Vije se u kolu kot kača hudobna,
   vred zna obradovat, učinit turobna;
   sad jedna izpelja u mesto najviše,
   sad druga postavi pod vsima najniže.
Oh, neverna srića, nejednaka reda,
   vnoga dobra daješ i prevzimleš vreda;
   s tvojom se stalnostjom nikdor hvalit neće,
   ar ufanje vsaka prehiniti hoće!
Nut kako iz ništar podigne človika,
   od priprosta roda učini velika,
   poda njemu razum, diku i gospodstvo,
   zlata, srebra dosta, batrivo junačtvo.
Nazlobnike svoje oblada brez truda,
   proštimanja vnoga zadobi povsuda;
   nikdor mu se ne smi na lice kazati,
   neprijazan svoju očito nazvati.
Kud godre obrne, vse mu se pridaje,
   u harcu ter boju oružje podaje;
   činjenje njegovo povsud je hvaljeno,
   da sam ne zna kako to ime dobleno.
Ali kada štima vrh vsih glas raztriti
   i veliko dobro u stalnosti vžiti,
   onda svoje kolo nesrića obrne,
   velik nastor svita oni čas navrne.
Ku si prvo imal nezgovornu radost,
   povekšanu daje sada tebi žalost;
   gospodstvo, junačtvo, diku i razumnost
   najednuč potamni ta svicka čalarnost.
Gospoda prezmožna, ka ti v rodu bihu,
   ruke, halju tvoju celovati htihu,
   sad te ne spoznaju za vridna ljubiti,
   a kamo dostojna za pravo služiti.
Prijatelje vnoge ke si znal spraviti
   štimajuć si vrne u potribi biti:
   odvrgli se jesu od ljubavi tvoje,
   nit već ne promisle na prisege svoje.
Kim si dobra včinil i hotil ljubiti,
   s tobom obitahu živit i umriti:
   nete se sad na te pravo ogledati
   nit u vernoj službi pravično obstati.
Grade i dvorove ke si prvo ladal,
   z opravom gospodskom konje bisne jahal,
   sablje okovane dično k boku pasal
   i vitežtvo tvoje na mejdanu kazal:
vse ti je prevzela nesrića hudobna,
   još i žitku tvomu postala nazlobna;
   ništar ti ne osta neg čemer i žalost
   ter nevolju moraš trpit za nasladnost.
Ovo ti, o svite, od sriće himbenost,
   u kratkom vrimenu prečudna nestalnost:
   ako danas imaš dobro i veselje,
   jutra milo plačeš ime i poštenje.
                         Finis.