Nesrića ako je

Nesrića ako je autor: Hanibal Lucić

Nesrića ako je mene moja zala
   Od liposti tvoje, vilo, zadaržala,
   Li misal nî stala ni časa ni hipa,
   K tebi je litala, gospoje prilipa.
Jer srića il k sebi prima me il tira,
   Prava je pram tebi mâ ljubav i vira,
   Ona ne umira u sarcu mojemu
   Neg se li rašira svaki čas po njemu.
Ni ću da primisti zima ju ni lito
   Od gdi se namisti jednoć stanovito,
   Ti s' plaća i mito za koje ja hitim,
   Život na očito zginutje da hitim.
Ako l' ja zabudu tu ljubav ikada
   I ove ne budu vire ke sam sada,
   Vidit ćeš onada da večer čini dan
   I da iz zapada sunašce grede van.
Vidit ćeš da rika uz goru ustiče
   I trava razlika po ledu da niče
   I pasuć da tiče po moru košuta
   I darvo da siče želiza prikruta.
Mâ diko, mâ slavo, kad godi vidiš toj,
   Tad reci da pravo ne dvorim sluga tvoj.
   Da molim, čuj nemoj, čim se toj ne steče,
   Sumnjiti život moj da te se odreče.
Kako ću odreći tvoje se ljubavi
   Pri koj sam ja veći neg tko se kralj pravi
   Koja me postavi hvalom i podviže
   Gdi varhu naravi nitkor ne dosiže?
Kako ću lipotu ja tvoju ostavit
   U ke sam tonotu zavezan i zavit?
   Jer nosiš venčac vit i krunu varh glave
   Svih gospoj ke na svit lipe se gdi prave.
Garkinja Elena svujdi se pripiva
   Da lipost svih žena ostalih dobiva,
   Da, da bi sad živa, ti bi učinila
   Taj usta laživa kâ ju su hvalila.
O vilo, da bi si liposti tve znala,
   Uljudna koli si i koli pristala,
   Ne bi se bojala, sumnjila se ne bi,
   Ljubav da je mala moja protiv tebi
Ni da će bit žena, ni dekla, ni vila,
   Još da bi takmena sunašcu prem bila,
   Kâ bi me zanila stran puta, gospoje,
   Kim si upravila stupljaje ti moje.
Jer (ovo dobro znaj) ljubavi tve strila
   Nî mi se otonjaj sardašca dodila,
   Nego uvartila moćno se u njemu
   Ter mi je teć sila ka lišcu tvojemu.
Zato mi za mal hip, molin te, pokaži
   Tvoj, vilo, obraz lip kî sarce me smaži,
   Neka se utaži tim slatkim pogledom,
   Slaji je i draži neg cukar sa medom.
A što se obita tvoj ures čestiti
   Sobom darovita mene učiniti,
   Bude l' mi toj biti da sedu tebe kraj,
   Nitkor mi na sviti ne kaži drugi raj.
Jer ako pribilo tve garlo zagarli
   Tvoj sluga, mâ vilo, bit će neumarli!
   Zavidniče varli, na tvoju malu har
   Srića mi dat harli vridniji svita dar.